Туча у парламенту Јерменије

Међу посланицима Народне скупштине Јерменије данас је избила туча у којој је учествовао опозициони посланик коме је касније одузет имунитет, те му прети кривични поступак због позивања на свргавање с власти премијера Николе Пашињана.

Посланик Артур Саргсјан завршио је говор у парламенту изјавом да је случај против њега "унапред одлучен" и потом покушао да оде из сале, аали су га спречили други посланици уз помоћ обезбеђења.

Саргсјан је у говору рекао да је Јерменија постала "бастион диктатуре" у којем је "све унапред одлучено, записано и одобрено".

Посланици су после Саргсјановог говора гласали да му се одузме посланички имунитет, чиме су отворили могућност кривичног поступка против њега.

Он се касније предао јерменском Истражном комитету који је њега и још 15 особа оптужио за планирање рушења Владе.

Многе опозиционе странке у Јерменији организовале су демонстрације којима се захтевало свргавање Пашињана с власти пошто је он пристао на територијалне уступке Азербејџану.

Против Пашињана су се побунили и свештеници, од којих су неки притворени.

Надбискуп Микаел Аџапахјан и надбискуп Баграт Галстањан, обојица високе црквене вође, у притвору су јер су оптужени за учешćе у наводној завери.

Маса њихових присталица окупила се 28. јуна испред седишта цркве ван главног града Јеревана да би спречила хапшење Аџапахјана, али се он сам предао властима.

Истражни комитет је саопштио да су завереници планирали бомбашке нападе и паљевине да би пореметили снабдевање струјом и инсценирали несреćе на главним путевима да би паралисали саобраćај. Обојица свештеника су одбацила те оптужбе.

Аџапахјан и Галстањан су чланови опозиционе групе Света борба која је прошле године имала централну улогу у демонстрацијама против Пашињана.

Иако су територијални уступци били кључно питање тог покрета, он се проширио на широк спектар жалби на Пашињана, који је дошао на власт 2018. године. То је последњих недеља изазвало све оштрији спор председника и Цркве.

Пашињан је на друштвеним мрежама објавио да ће цркву у Јерменији ослободити од "антихришćанског, прељубничког, антинационалног и антидржавног вођства".

Полиција је пре недељу дана извела рацију на једног од главних добављача енергије у земљи, у власништву другог Пашињановог критичара, руско-јерменског милијардера Самвела Карапетјана. Парламент је  3. јула донео закон којим се омогуćава национализација те компаније, неколико дана пошто је Карапетјан ухапшен због позива на смењивање владе.

Јерменија и Азербејџан се споре око територије још од од почетка 1990-их, јер су разни делови Совјетског Савеза инсистирали на независности од Москве. После распада СССР-а 1991. године, етничке јерменске сепаратистичке снаге, уз подршку јерменске војске, освојиле су контролу над азербејџанским регионом Карабаха и оближњим територијама.

Азербејџан је 2020. године повратио делове територије које су јерменске снаге држале скоро три деценије. Брзом војном кампањом у септембру 2023. године Азербејџан је добио потпуну контролу над Карабахом, а Јерменија је касније сама предала и своја погранична села.