Милеи није дошао у Мадрид да шармира

Док се многе европске земље суочавају с унутрашњим изазовима и траже нове одговоре на комплексна економска питања, Мадрид је овог јуна постао место окупљања оних који у вери у економску рационалност и предузетничку слободу виде чврст темељ будућности. Мадридски економски форум, у организацији фондације Дисенсо, одржан 7. и 8. јуна у дворани Висталегре, окупио је више од 7.000 учесника – интелектуалаца, привредника, медијских стваралаца и политичара из различитих делова света.

Порука је била једноставна, али снажна: време је за повратак вредностима одговорне економске политике, приватне иницијативе и институционалне транспарентности. Под мотом „Или преокрет – или декаденција”, форум је понудио платформу за размену идеја које се ослањају на искуства, а не на идеолошке претпоставке.

На форуму су се представили бројни говорници, међу њима бивши лидер странке Сиудаданос Алберт Ривера, економиста и бивши потпредседник компаније „Кока-Кола” Маркос де Кинто, некадашња председница Заједнице Мадрид Есперанса Агире... Њихове поруке биле су усмерене на повратак основама: јасна правила игре, лична одговорност, ограничена, али ефикасна улога државе.

Изузетан утисак оставио је и аргентински предузетник Мартин Варсавски, оснивач телекомуникационе компаније „Џезтел”, који је с великом енергијом подржао реформе аргентинског либертаријанског председника Хавијера Милеија. Указао је на значај економског заокрета који тренутно спроводи Буенос Ајрес и оценио да Аргентина, дуго посматрана као пример хроничне нестабилности, данас постаје узор.

Ипак, највише пажње привукао је, наравно, сам Хавијер Милеи. У свом излагању представио је резултате економских реформи које је спровео у земљи – пре свега у борби против инфлације и јавне потрошње.

„Инфлација је за шест месеци пала са 300 на мање од 60 процената”, рекао је Милеи, назвавши тај резултат економским чудом. Његов приступ, заснован на фискалној дисциплини, дерегулацији и поштовању својинских права – постаје инспирација широм света. То више није само аргентинска прича, већ пример како доследна економска политика, чак и у тешким условима, може дати конкретне резултате. Као опипљиве примере, истакао је укидање више од десет министарстава, ублажавање увозних ограничења и замрзавање нових јавних запошљавања. Те мере, како је рекао Милеи, код кога министарства нестају као ћевапи с роштиља – брзо, без трагова и без жаљења, биле су неопходне за сузбијање прекомерне бирократије и поновно покретање тржишта.

Милеи је симбол храбрости у времену неизвесности. Он не нуди лаке одговоре, већ доследност, јасну визију и спремност на одрицање ради дугорочног успеха. Управо у томе лежи његова посебна политичка тежина. Јер, први пут од 2008, Аргентина је прошле године забележила месечни буџетски суфицит.

Србија, као земља која има стабилан економски раст, талентоване људе и све веће присуство на међународној сцени, може с пажњом и интересовањем да посматра искуство Аргентине под Милеијем. Не зато што се његов економско-либерални модел може механички пренети, већ зато што показује да је могуће успоставити нову економску парадигму – ону која почива на поверењу, одговорности и храбрости.

Снага Милеијевог примера управо је у томе што се не ослања на велики систем, већ на јасна правила игре и поверење у грађане и приватизацију. Србија већ има много предуслова за економски напредак – иновативну технолошку сцену, све веће иностране инвестиције и културу рада која је у многим аспектима потцењена. Оно што из овог искуства можемо додатно понети јесте уверење да се реформе не спроводе због међународне слике, већ због домаћег резултата.

Као неко ко прати европску политичку сцену и присуствује међународним форумима, могу само да нагласим колико је Милеијев наступ у Мадриду оставио снажан утисак. Његов говор није био популистички, како то кажу његови политички противници, већ педантно артикулисан – усмерен на бројке, на поступке, на циљеве. Била је то комбинација његове страствености и аргументације. Мадридски форум подсетио је све нас да политичке одлуке могу бити и храбре и рационалне. И да у свету који често награђује конформизам постоји место за лидерство које иде испред времена. Србија, са свим својим потенцијалима и све већом тежином у региону, не мора да буде пасивни посматрач тих процеса – већ активни саговорник, спреман да препозна добре идеје и примени их на свој начин.

*Политички саветник у Алтернативи за Немачку (АфД)

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа