Жан Рено: У младости сам био фанатичан читалац

„Ема”, први роман славног француског глумца Жана Реноа, управо стиже и пред наше читаоце у издању „Лагуне”. Књига је у Француској објављена прошле године и тада је Рено рекао да му се ова прича дуго мотала по глави, а да га је ковид навео да почне да пише.

„Када је све стало, поставио сам себи изазове: посадити дрво, имати дете, написати књигу...”, изјавио је тада за француске медије.

Роман је препун акције, елемената шпијунских дела и благе еротике, те подсећа на филмове у којима је играо. Његова јунакиња, као најбоља масерка у центру за таласотерапију у Бретањи, након што јој мајка погине у саобраћајној несрећи, добија сјајну пословну прилику – да оснује професионални тим масера у луксузном велнес-центру у Оману. На самом почетку свог ангажмана она упознаје изузетно привлачног сина утицајног министра, заљубљује се и почиње тајну везу са њим. Ову радњу и декор из снова Рено је зачинио нуклеарним пројектом инспирисаним иранским амбицијама, а ту су и француске тајне службе које су се усмериле на Ему као идеалног „доушника”, отмице, неколико експлозија... Ема ће се убрзо наћи усред невероватне државне афере и постаће мета за елиминацију. Суочена са замкама које јој се постављају, у њој се буди нова Ема – немилосрдна, неустрашива и потенцијално савршена агенткиња француске тајне службе…

„Не познајем добро тај миље, али имам пријатеље у полицији и знам да је све то вероватно”, рекао је Рено за француске медије.

У време када је овај роман објављен у Француској, тамошњи медији су рекли да има атмосферу филмова Лика Бесона, његовог омиљеног редитеља. Због једноставног и директног стила, као и радње пуне обрта, упоредили су његов првенац и са књигама француског писца Марка Левија, иначе његовог пријатеља, али је глумац рекао да му Леви никада не даје савете о писању и да немају такав однос.

Француски медији су такође констатовали да би то, без претеривања, могао бити филмски сценарио, али Рено каже да му екранизација романа није циљ. Допустио је себи да ужива у улози писца, те је прошле године пропустио дешавања у Кану да би промовисао своју књигу, за коју већ, по сопственом тврђењу, замишља наставак.

Жан Рено воли књиге и тврди да је одувек био велики читалац.

„Имам једну ману, читам две или три књиге истовремено. Направим паузу и вратим се два дана касније. Осим у случају несанице”, рекао је и том приликом потврдио да је управо поново прочитао „Госпођу Бовари”. Уз њу је читао „Симфонију чудовишта” Марка Левија, као и „Љубавни речник Јапана” Ричарда Коласа, бившег извршног директора „Шанела”, такође његовог пријатеља.

„У младости сам био фанатичан читалац. Стрипови, романи – читао сам све што би ми дошло у руке, више него што су нам тражили у школи”, изјавио је.

Хуан Морено и Ерера Хименез (1948), познат као Жан Рено, шпанског је порекла и има обичај да каже да су његови корени пре свега шпански, андалузијски. Рођен је у Казабланки, у Мароку, а од своје седамнаесте године живи у Француској, где је студирао глуму. Открио га је Лик Бесон понудивши му улогу у филму „Велико плаветнило”. Сарађивао је са готово свим великанима француског филма и три пута је номинован за награду „Цезар” у категорији за најбољег глумца.