Споменици на Косову: српски или православни

Вест да је косовско Министарство културе, у сарадњи са амбасадом Велике Британије, покренуло рад на електронској бази података о свим културним споменицима и вредностима различитог садржаја и облика на Косову, изазвала је реакције у српској културној јавности. Тим пре што је косовски министар културе Ваљтон Бећири за Б92 изјавио да му је намера да културна баштина буде сачувана и промовисана да покаже да је јединствена и недељива.

Бећири је још додао да ће споменици Српске православне цркве бити заведени аутентично, као наслеђе Православне цркве, као што ће бити пописани и објекти муслиманске и католичке заједнице.

Марко Поповић, археолог, председник Комисије за споменике од изузетног значаја и српске споменике у иностранству при Министарству културе Републике Србије, за „Политику” је ову ситуацију јасно прокоментарисао на следећи начин:

– Над споменицима српске културе никакве надлежности немају косовске институције што је јасно дефинисао и споразум од шест тачака о распоређивању Еулекса на Косову. Изборили смо се да културно наслеђе уђе у овај споразум који се ослања на Резолуцију 1244, која не признаје косовску независност. Ми културну баштину у Републици Србији не делимо и за нас је значајна и џамија и црква, а на Косову бранимо оно што је за нас од виталног значаја. Косовске институције ће непрекидно насртати на ту нашу баштину а ми ћемо морати да је бранимо. Још увек немам податке да је косовска влада покренула стварање те базе података, и нисам упознат са детаљима. Та прича о јединственој и недељивој културној баштини и о споменицима СПЦ који ће бити заведени као наслеђе православне цркве испричана је са одређеним намерама. Шта то значи православна црква на Косову? Ви тамо имате албанску и Српску православну цркву.

Марко Поповић додаје:

– Могуће је да је то покушај да на мала врата косовски органи буду увучени у рад на српским споменицима културе на Косову. Врло је јасан став који је проистекао из договора и са Унмиком и са Еулексом да се на заштити српских споменика на Косову и Метохији не појављују косовске службе. Манастири на Косову – Пећка патријаршија, Грачаница, Високи Дечани, Богородица Љевишка већ неколико година су под заштитом Унеска као српски културни споменици.

Вера Павловић Лончарски, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, каже да је о овој информацији о косовској бази података чула из вести Танјуга и нагласила да не зна зашто косовска влада ради нову базу података.

– Наша база података већ постоји и садржи све споменике културе на нашој територији и она може да се види на сајту Републичког завода. Управо смо, захваљујући приливу средстава, почели да је преводимо на енглески језик. Ми смо објавили и књигу „Споменичко наслеђе”, у којој такође постоје сви подаци о нашој културној баштини. Базу података имамо унутар куће и она може такође да се погледа. То што се дешава је, на неки начин, пре мешање државне политике, а политика заштите споменика ту је минорна. Ту њихову косовску базу података не могу да коментаришем док се не појави, и о њој сада не можемо да причамо. Осим тога, наши споменици се налазе и на Унесковој листи заведени као српско културно наслеђе и то, такође, нешто значи – рекла је за „Политику” Вера Павловић-Лончарски.