Обалска стража немоћна да заустави избеглице из Либије

Од нашег дописника

Атина – Свакога дана на Крит се искрцава више од хиљаду миграната. У протекла четири дана њих 3.000 је обалска стража спасла из претрпаних чамаца остављених на отвореном мору. На Криту је подигнута узбуна јер нови талас миграната који стижу са либијске обале изазива страх да ће се поновити сценарио од пре десет година када је преко територије Грчке прешло више од милион миграната од којих је један део незаконито остао у земљи.

Сада их органи реда поново свакодневно налазе на плажама дуж острва где чекају помоћ. Грчки телевизијски канали приказују снимке миграната који пред очима запањених купача искачу из чамаца у море покушавајући да се докопају обале. Понављају се већ виђене слике када су стотине миграната у гомилама, на врућини у луци чекали да негде буду пребачени. Тренутно је један део (мигранти који су два месеца пешке из Судана путовали до Либије, а затим у чамцу провели 40 сати) смештени у спортској дворани где их волонтери збрињавају храном и одећом. Међу њима има и неколико стотина жена са малом децом, па чак и са бебама од неколико месеци.

Прихватни центри који су раније функционисали сада су углавном затворени, тако да се локалне власти већ суочавају са проблемима јер у току једног дана према Атини може да се транспортује највише две стотине људи. Локална заједница је подељена, али су све гласнији захтеви да власти што пре пронађу решење ди мигранти оду са Крита. Реакције мештана су врло гласне и бурне, често мора и полиција да интервенише.

Либијска обала је тренутно најслабије чувана граница, што трговци људима користе за пребацивање несрећних људи који беже од сукоба и немаштине и сваки од њих за прелазак плаћа по 4.000 евра. Број миграната који из Либије прелази у Грчку порастао је за 173 процента, и према подацима УН до средине јуна то је 16.290 долазака. Најугроженији је Крит на који је у последње време већ стигло 60 претрпаних чамаца, што је равно броју који је 2024. забележен за целу годину.

Договори са Либијом су за сада били неуспешни. Због институционалне неравнотеже у Либији и унутрашњих спорова око легитимитета између источнолибијске и међународно признате владе, блокирана је европска делегација која је дошла да би се разговарало о заустављању кријумчарења људи. Наиме, делагацији Европске уније на челу са комесаром за миграцију Магнусом Брунером и министрима унутрашњих послова и азила Грчке, Италије и Малте која је претходно у Триполију разговарала са међународно  признатом владом, у Бенгазију, где је седиште тзв. источне владе, проглашени су „персонама нон грате” и враћени. Објашњење је да се претходно са Бенгазијем нису договорили о посети, да је „реч о кршењу националног суверенитета и дипломатских норми” и да „ЕУ покушава да Триполи наметне као јединог либијског релевантног партнера”.

На тај начин, посредно се компликује и позиција Грчке после прошлонедељне посете грчког шефа дипломатије Јоргоса Герапетритиса Триполију где је са фелдмаршалом Халифом Хафтаром разговарао управо о јачању билатералне сарадње у борби против кријумчарских мрежа и контроли морских зона. Условно постигнут споразум са владом премијера Осама Хамада која нема легитимитет над целом територијом доводи се у питање јер војни лидер источног дела Кхалиф Хафтар поручује да је договор неважећи јер је Атина покушала да њих заобиђе као преговараче и да са премијером паралелне владе не може да се договара у име целе земље. Грчка је понудила ресурсе за јачање либијске контроле обале, што би требало да подразумева заједничко патролирање и пресретање чамаца, а први конкретан корак је распоређивање у близини либијских територијалних вода две грчке фрегате и једног брода како би се сузбио нови миграциони талас. Грчка тражи и помоћ европских агенција, попут Фронтекса. Либија се, како је било договорено, обавезала да пресреће и враћа чамце пре него што напусте њене територијалне воде како би зауставила њихов улазак у међународне воде.

Нови министар миграције и азила Танасис Плеврис, који је био у саставу европске делегације којој Бенгази није дозволио приступ, намерава да, када је реч о миграцији, следи тврду линију и десничарске ставове по којима је већ познат у јавности.  Наиме, он је 2013. изјавио да „границе не могу да се чувају ако нема мртвих и да не би било лоше да се пуца на мигранте који покушавају да пређу границу са Турском”. Медији подсећају да је такође тврдио да мигранте треба лишити хране и воде, здравствене помоћи како би им се у Грчкој обезбедила „лошија егзистенција него у њиховим домовинама”.