„Салфорд” музе „Делту” на рачун сељака

Произвођачи млека слажу се у томе да је најновије појевтињење млека и прерађевина изведено искључиво на њихов терет, а не и млекара које су објавиле да њихови производи појевтињују. Своју тврдњу произвођачи доказују тиме што су прерађивачи млека најавили да ће од јануара наредне године смањити откупну цену сировог млека у просеку за три динара по литру.

Снижење својих производа прво је 15. децембра најавио „Имлек” уз образложење да се на то одлучио „због тренутне ситуације у којој се земља и потрошачи налазе”, а након њих убрзо је то учинила и „Шабачка млекара”.

Таква политика цена не одговара ни мањим фармерима у Србији, а ни великим попут „Делта аграра”. Директор њихове фарме „Напредак” у Старој Пазови Драган Чолић каже да би произвођачи млека желели да грађани пију што јевтиније млеко, али да политика цена, као ни социјална политика не може да се води на рачун примарног произвођача, чији је профит у целом ланцу најмањи.

– Млекаре нису снизиле ни свој профит, ни своје трошкове, као што нису снизиле ни цене млечних прерађевина, што значи да сада још више зарађују. Заправо, политика цене млека пребачена је на произвођача-фармера – каже Чолић.

Директор фарме „Напредак” наводи да је на почетку 2008. године цена сировог млека била 31,50 динара, плус државна премија од три динара, због чега су произвођачи укупно добијали 34,50 динара по литру, односно 0,42 евра. Крајем првог квартала млекаре су смањиле откупну цену на 30 динара по литру, док је држава истовремено смањила премију на 1,4 динара по литри млека. После најављеног смањења откупна цена млека биће од 17 до 27 динара, што је, како каже Чолић, испод нивоа рентабилности.

Председник Асоцијације произвођача млека Војводине Дејан Трајковић каже да „Имлек”, који држи 40 одсто тржишта, жели да испадне херој у очима сиромашних у овој држави, а то ради отимајући од сељака.

– За онолико колико нама снизе цену, смање и малопродајну и то је сва мудрост „Имлека”. Нико нема ништа против да млеко за потрошаче буде приступачније, али би млекаре део терета требало да преузму на себе, а не да све свале на сељака. Тражимо да се откупна цена млека вратио на 30 динара за млеко екстракласе – каже Трајковић.

Наведено удружење тражило је од Министарства пољопривреде да се одлучније позабави, како кажу, злоупотребом тржишних позиција млекарске индустрије, али и да зауставе увоз млека у праху и да откупе део онога што је већ увезено.

„Имлек” и „Суботичка млекара” највећи су произвођачи млека у праху и тренутно имају преко 2.000 тона на залихама, што не спречава кондиторску индустрију „Бамби Банат” која је такође у власништву „Салфорда”, али и друге кондиторе, да ових дана од Министарства пољопривреде траже да им у зимским месецима укину прелевман као специјалну заштиту на увоз млека у праху. Да би, наравно, могли да га набаве по јевтинијој цени. Млекаре су против тога с образложењем да је млеко у праху из ЕУ јевтиније због тамошњих великих субвенција које домаћи произвођачи немају.

И у Министарству пољопривреде сматрају да ће појефтињење млека из свог џепа платити фармери.

– Апелујемо на млекаре да се одрекну дела своје марже. Уколико већ желе да изађу у сусрет потрошачима са нижим ценама нека нађу начин да то остваре кроз ниже марже или кроз смањење трошкова у свом производном процесу – сматрају у Министарству и подсећају да су упутили молбу Врховном суду да им достави информацију о томе да ли је завршен спор који је покренут због монополског положаја при откупу млека.

Директор корпоративних послова у „Салфорду” Раде Прибићевић каже да није тачно да је актуелно снижење малопродајних цена млека и прерађевина постигнуто на рачун фармера.

– Откупна цена млека је смањена за 1,5 до два динара по литру, а наши производи јевтинији су за више од пет динара. Ми смо се одрекли дела своје марже и пословаћемо на нивоу покривања трошкова. Разлог за смањење цена сировог млека јесте то што су у последњих шест месеци појевтинили неки од основних инпута – кукуруз, нафта – за 50 одсто. Промениле су се околности и то се мора уважити. Подсећања ради, када су прошле године због суше повећани трошкови производње, ми смо откупну цену повећали са 18 на 28 динара. Тврдим да фармери неће пословати испод нивоа рентабилности. У трговини никада нећете чути да је неко задовољан ценом коју добија. Ми бисмо волели да млеко можемо да продамо по 150 динара, али не можемо. Исти је случај и са произвођачима сировог млека – каже Прибићевић.

По његовим речима разлог за смањење откупне цене није мања потрошња, већ се ради о „гесту велике компаније која овим излази у сусрет потрошачима да лакше преброде кризу”, иако је, каже, свестан да нико у то не верује.

Прибићевић каже и да није коректно од Министарства пољопривреде да на органе правосуђа врши притисак док је поступак за испитивање монопола у току.