Злочин из Сребренице неће се никад поновити

Председник Србије Александар Вучић јуче је, још једном, у име грађана Србије, изразио саучешће породицама бошњачких жртава у Сребреници и изразио уверење да се сличан злочин никада више неће поновити. Вучић је у објави на „Иксу”, поводом 30 година од злочина у Сребреници, истакао да не можемо променити прошлост, али да морамо променити будућност. Сличним порукама огласили су се и други државни званичници, као и представници странака. Вучић је на „Иксу” написао: „Данас се навршава тридесет година од страшног злочина у Сребреници. Не можемо променити прошлост, али морамо променити будућност. Још једном, у име грађана Србије, изражавам своје саучешће породицама бошњачких жртава, уверен да се сличан злочин никада више неће поновити.”

И јуче је, као и данима уназад, било много тешких речи, са свих страна, упућених на рачун Срба и Србије зато што „неће да се суочи с прошлошћу и да призна да је у Сребреници почињен геноцид”, па је такорећи, још једном, главна тема била квалификација дела који се догодио у Сребреници, уместо одавање поште пострадалим. Ни то што светски експерти, а Ефраим Зуроф свакако то јесте, кажу да се у Сребреници десио страшан ратни злочин, али не и геноцид, није зауставило настојање да се Србија оптужи за геноцид, а Срби за геноцидан народ.

Нико никада у Србији није негирао да се у Сребреници догодио стравичан ратни злочин, нити пропустио да ода пошту убијенима и да се сваке године огласи осудом тог злочина уз исказивање пијетета према њима, а једини „грех” Србије и Срба је што не пристају да буду проглашени за геноцидну државу и геноцидни народ. Такве реакције су и јуче забележене, уз позив да се поштују све жртве, па и српске, јер се само тако може обезбедити мир свим пострадалим у грађанском рату, али и свима нама да данас живимо у миру једни са другима и да нам се у будућности ништа слично не понови.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић казала је за ТВ Информер да „злочин из јула 1995. године у Сребреници никад није смео да се догоди, али то апсолутно није био геноцид, што не значи да то није ужасан ратни злочин”. Истакла је: „Нико из организација цивилног друштва и из медија који причају о томе да су Срби геноцидан народ није отишао у Братунац 5. јула да види и прича са члановима породица српских жртава. Изражавам пијетет према жртвама злочина у Сребреници.”

Министар без портфеља задужен за дијаспору Ђорђе Милићевић огласио се саопштењем у којем је навео да српски народ није ни геноцидан, ни злочиначки и да је кроз историју био жртва, али и градитељ мира. Навео је: „Уочи обележавања годишњице страдања у Сребреници желимо да поновимо: свако невино страдање заслужује поштовање и достојанствено сећање. Србија је више пута, на највишем нивоу, изразила саучешће породицама жртава, а председник Александар Вучић је, упркос бројним политичким ризицима, лично отишао у Поточаре како би се поклонио жртвама. Одговор на тај чин био је покушај линча и убиства председника Србије, за који – ни после деценије – нико није сносио одговорност. То је рана и на правду, и на процес помирења у региону. Само на истини и правди можемо градити будућност у којој се злочини неће понављати – према било ком народу. Свако од нас има моралну и људску обавезу да се поклони свим жртвама рата, без обзира на њихову националност, веру или порекло. Њихова страдања обавезују нас на сећање, али и на истину. Сећање које служи миру, а не поделе, једина је исправна порука коју можемо и морамо да пошаљемо – и због прошлости, и због будућности коју градимо”.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта предложио је јуче да Србија оснује Међународну комисију за истраживање страдања Срба и Бошњака у сребреничкој регији од 1992–1995. године, а како је рекао, циљ те комисије би био да се на објективан и непристрасан начин утврди истина о Сребреници. Он је у саопштењу истакао да Хашки трибунал није био заинтересован да потпуно и тачно утврди чињенично стање. Додао је и да Хашки трибунал није доказао да су погубљења муслиманских ратних заробљеника била геноцид, односно да су злочини у Сребреници извршени са геноцидним намерама. Навео је: „У питању је ратни злочин који је почињен из освете због масовног страдања српских цивила и заробљених српских бораца на подручју Сребренице и шире. Заробљени муслимански борци нису стрељани због националне, етничке или верске припадности, већ зато што су третирани као непријатељи који су починили масовне злочине над Србима од пролећа 1992. до 1995. године. Потпуно је јасно да је у питању ратни злочин, а не геноцид.”

Председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ изјавио је да се у јулу 1995. године у околини Сребренице догодио ратни злочин стрељања ратних заробљеника, али да то није био злочин геноцида. „Ниједна жена није убијена, ниједно дете није убијено”, рекао је Шешељ на промоцији другог издања своје књиге „У Сребреници није било геноцида”, коју је у Кнез Михаиловој улици у Београду организовала СРС. Додао је да је геноцид, према Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида, уништавање расне, националне или етничке групе као такве или знатног дела те групе, односно када се немилице убијају и мушкарци и жене и деца и старци и болесници и сви остали. Додао је да лажу они који тврде да је био геноцид у Сребреници и навео: „У мојој књизи документован је сваки податак, наведен извор и обележена страна са које је цитиран и додао да зато није било никакве научне критике на књигу, чак ни у Сарајеву и Загребу.”

Опозициони Покрет „Ми – снага народа” позвао је јуче државу Србију да на унутрашњем и међународном плану „активно крене у битку за преиспитивање хашких пресуда у вези са злочином у Сребреници 1995. године”. У саопштењу поводом 30. годишњице злочина у том месту позвали су на формирање комисије за утврђивање истине о догађајима у Сребреници у сва три рата у 20. веку. Истиче се: „Пропагандне тврдње о сребреничком ’геноциду’ су једна од најотровнијих заоставштина једнополарног света који рапидно одлази у прошлост. Ко истински жели помирење или бар мир на овим просторима, не може да инсистира на вештачком одржавању наратива који једино служи да додатно продуби већ постојеће поделе и већ ископане ровове између народа на простору не само БиХ већ и бивше СФРЈ. Поготово што се као подлога за тај наратив користе пресуде сада већ увелико дискредитованог ад хок трибунала у Хагу.”

Помену у Поточарима су присуствовали представници и министар за помирење, регионалну сарадњу и друштвену стабилност и председник Странке правде и помирења Усаме Зукорлић, као и делегација Покрета слободних грађана коју је предводио председник те странке Павле Грбовић. У саопштењима СПП и ПСГ у којима су те странке обавестиле јавност о присуству својих председника на комеморацији одржаној у Поточарима, догађаји у Сребреници у јулу 1995. године квалификовани су као „геноцид”. У саопштењу ПСГ тврди се да је „једини начин да нове генерације буду ослобођене моралне и политичке одговорности да се, како је наведено, геноцид јасно и недвосмислено осуди, али и да се јасно укаже на оне који сносе и политичку одговорност и у циљу превенирања могућих будућих геноцида”.

Саопштењем се огласио и Покрет социјалиста чији оснивач је Александар Вулин: „Данас ће западни свет оплакивати страдале Бошњаке у Сребреници. Ниједна суза није пала и неће пасти за поклане Србе у Братунцу, Кравици или Залазју. Данас ће западни свет тражити да се Србија извињава за злочин који није починила, а генерал Младић спали на ломачи за геноцид којег није било. Ниједан глас неће затражити да се доказани кољач Насер Орић казни за ископане очи судије Илића и свих других ископаних очију жртава кољача из Сребренице. Данас ће западни свет тражити да се укине Република Српска и да се поштује туга белих марама мајки Сребренице, али нико осим нас Срба, осим Руса, осим Кинеза, неће затражити да се поштује туга црних марама српских мајки из Подриња. Срби, шта је потребно да видите где су вам пријатељи, Срби, шта вам није јасно.”