Европа гаси „крушку”

Уједињена Европа дефинитивно се опрашта од класичне сијалице. Изум Томаса Едисона, патентиран 27. јануара 1880. године – електрична лампа у облику крушке – наредних година дефинитивно ће нестати из продавница на просторима Европске уније.

ЕУ је одлучила да се „гашење” Едисоновог изума изведе на рате. Први корак планиран је за 1. септембар наредне године када ће бити обустављена продаја класичних сијалица од 100 вати. Затим ће сваке године истог датума уследити повлачење из продаје других сијалица: 2010. одлазе у пензију светлеће „крушке” од 75 вати, 2011. оне од 60 вати, а 2012. сијалице од 40 и 25 вати.

Одлазак класичне сијалице у пензију последица је, како тврде стручњаци, неопходности штедње енергије. Едисонова сијалица је прави „гутач” енергије – сматра се да она користи за производњу светла свега пет процената потрошене струје док остатак нестаје у топлоти.

Модерне сијалице „прерађују” у светло 65 до 80 процената струје, а имају и неупоредиво дужи век трајања. Класична сијалица, уз доста среће, може да потраје годину дана, док њена модерна наследница има најмање шест пута дужи радни век.

Постоји, међутим, и једна предност Едисонове „крушке” – њено светло је јаче од модерних, штедљивих сијалица.

Одлуку о пензионисању класичних сијалица ЕУ оправдава жељом да испуни своје циљеве у заштити животне средине који, између осталог, предвиђају да се до 2020. године ефикасност у коришћењу енергије повећа за 20 процената. А сијалице нове генерације управо ту имају највећу предност. Осим тога очекује се да сви грађани Уније имају и директну новчану уштеду због преласка на нове светиљке. Тачне рачунице нема, али се у Бриселу процењује да би годишња уштеда због мање потрошње електричне енергије могла да износи између пет и десет милијарди евра.

Велике произвођаче сијалица одлука ЕУ није затекла неспремне. „Осрам” је, на пример, још 1985. године у рекламирању нове генерације штедљивих сијалица користио слоган „Жао нам је, мистер Едисон”. У међувремену поменута фирма је скоро потпуно напустила производњу класичних сијалица па је лане њихов удео у пословном обрту фирме чинио скромних пет процената.

Заговорници боље и одговорније заштите животне средине поздравили су одлуку ЕУ о гашењу класичне сијалице, али имају и неке примедбе. Кристијан Нол, из немачког Удружења за заштиту животне средине, у изјави дневнику „Тагесшпигл”, критикује Унију због „предугих рокова предвиђених за повлачење из продаје старих сијалица”. Он, истовремено, тражи од ЕУ да „притисне” велике произвођаче класичних сијалица у Азији да побољшају еколошки квалитет својих светиљки.

Нису, наравно, сви поздравили одлуку из централе ЕУ. Немачки министар привреде Михаел Глос упозорава да се „животни околиш не може штитити гашењем сијалица” и закључује: „Политичари не могу да шаљу полицајце у сваки стан” како би проверавали које сијалице грађани користе.

Још занимљивија су реаговања обичних грађана на предстојећи растанак од Едисонове сијалице. Они рационални кажу да ће одмах почети да праве залихе или да ће се снабдевати шверцованим сијалицама из трећег света. Еврокритичари питају „ да ли то докона господа из Брисела нису имала паметнија посла” и поручују руководиоцима Уније да „у овим тешким временима светске економске кризе постоје много озбиљнији проблеми које треба решавати”.

Грађани са смислом за бизнис покушавају да сазнају ко ће зарадити на предстојећој промени сијалица и тврде да ће неко – кажу монополисти – опет завући руку и њихове џепове.