У Качареву се меси зелник

Качарево – Зелник, традиционални специјалитет северномакедонске кухиње, прави се у готово свакој кући Качарева, а коре богато надевене месиће се и овог викенда. Удружење Македонаца јужнобанатског округа „Вардар” окупља овдашње домаћице око „Зелник феста”, манифестације која већ 16 година настоји да очува старе рецептуре и вештину спремања јела њиховог завичаја. Уз подршку Националног савета македонске националне мањине у Србији и помоћ у сировини од месне заједнице, окупиће се мајсторице из локалног и комшијских удружења жена да покажу умеће справљања овог специјалитета. 
„Качарево и ове године очекује гошће из комшијских удружења жена, а дочекаће их мештанке, али и представници других локалних удружења. Свима нам је циљ да ова гастрономска манифестација допринесе очувању наше традиције у свим срединама, где су се Македонци досели педесетих година прошлог века, али и да представи нашу културу на овим просторима. Фестивал је настао и траје захваљујући чистом ентузијазму и жељи да оживимо, одржимо и пренесемо обичаје на будуће нараштаје. Зато није реткост да баке доведу своје унуке и заједно са њима праве зелник”, истиче Симо Најдовски, председник Удружења „Вардар”. 
Македонски зелник, а на српском зељаница, можда јесте опште познат, али је, појашњавају овде, све у вештини сукања и ређања шест кора од кукурузног брашна, уља, соли и зелениша за пуњење. Иако је реч о посебном умећу, качаревачки „Зелник фест” нема такмичарски карактер и не тражи победника. Више то треба да буде лепо дружење уз мелос на традиционалним инструментима, те ће учеснице и ове године понети дипломе и захвалнице. 
Зелник, кулинарски класик Северне Македоније, потиче из места Кратово, а у банатску равницу и Качарево стигао је средином прошлог века као наслеђе досељеника. Сам назив овог сложенца који највише личи на много познатији бурек, асоцира на сезонски зелениш којим се надева – на празилук, спанаћ, па и купус и коприву. Ређе се употребљава лишће цвекле, које вуче на слатке варијанте – обично са јабукама или бундевом. У постојбини се ова врста пита пече испод вршника, врсте црепуље или сача, што је овде ређа појава, али се није променило да се служи врућа и преливена киселим млеком, јогуртом или сиром. 
Из качаревачког удружења „Вардар” најављују да ће 12. јула, на овај посебан дан за њих, од 11 часова славити зелник – симбол породице, љубави и македонског културног наслеђа. Гостима још поручују да их очекују тајне најискуснијих куварица у припреми сопственог зелника, али и лепо дружење. Препорука за учеснице је понети оклагију, тепсију, омиљени фил (празилук, коприве, купус, сир, јаја, млевено месо...), осмех и љубав према традицији. 
„Наш мото је ’окупљамо се да се разумемо’. Зато позивамо све у Качарево да науче нешто ново и врате се кући са новим рецептом, али и новим пријатељствима – пуним срцем”, поручују из Удружења Македонаца јужнобанатског округа „Вардар”.