Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

"Останак" забринут за опстанак

"Останак" забринут за опстанак
Брчко: о прогнаницима мало ко брине (Фото З. Анастасијевић)

Брчко - И после 12 година од потписивања Дејтонског мировног споразума, у Брчком, чија је специфичност да подједнако припада и Републици Српској и Федерацији БиХ, много је ратних бескућника који стрпљиво чекају да коначно добију свој кров над главом.
Према евиденцији брчанског Удружења за избегла и расељена лица "Останак", више од сто српских породица смештено је у алтернативним центрима у приградским насељима Грбавица, Буквик и Церик. Реч је, кажу у овом удружењу, углавном о ратним страдалницима који се у места одакле су протерани, или их је пак послератна политичка неправда приморала да напусте своје куће и станове, не могу да врате будући да им је тамо све уништено, а, опет, у овом делу Посавине где су се скрасили нису у могућности да се домогну крова над главом.

Многи повратници у Брчко, где су живели пре ратног зловремена, успели су од средстава добијених из локалне буџетске касе и из разних других фондова и хуманитарних удружења не само да поправе оштећене куће, него и да их прошире и надограде, односно да саграде нове и веће од оних које су поседовали. Није мало ни таквих којима се посрећило да добију и добро плаћено радно место у некој од локалних институција или установа које се финансирају средствима пореских обвезника, те данас боље живе него све време пре рата. У Федерацији БиХ, јавна је тајна, не само да нису имали разумевање за повратак предратних становника, него су све чинили да им то онемогуће и да их принуде да у бесцење продају напуштена имања.

- Удружење избеглих и расељених лица "Останак" у Брчком постоји већ пуних осам година, као невладина организација. Мада су у међувремену становници дистрикта којима су само време и начин доласка у Брчко одредили назив избеглица, а тиме можда и сам идентитет, избрисани из правног и политичког система ове локалне заједнице као посебна популациона група регистрована под тим именом, те задржана, и појмовно и правно, само категорија "расељена лица", ми помажемо породицама које су овде стигле у избегличким колонама - вели председник "Останка" Предраг - Јевто Обрадовић, напомињући да би више волео да се Удружење зове "Опстанак" и да би такав назив био примеренији овом времену.

Према речима потпредседника овог удружења Јова Аврамовића, у "Останак" је учлањено око 1600 избеглих и расељених породица, а очекује се да ће им се ускоро придружити и око 700 нових становника насеља Грбавица. Захваљујући појединим српским добротворима, попут Миодрага Буквића из Сандића, заједно са активистима из Фонда српске солидарности о којем је "Политика" недавно писала, успели су, каже Аврамовић, да доделе неколико десетина плацева и пакета грађевинског материјала социјално најугроженијима.

- И Закон о рационализацији стамбеног простора донесен је, као и многи други у законодавству ове локалне заједнице, на штету људи о којима брине наше удружење. О каквој је рационализацији реч ако се у један стан површине педесетак квадратних метара смештају три породице које се раније нису ни познавале, што се недавно догодило у алтернативном центру у насељу Грбавица. Незадовољни смо и радом Комисије за стамбена питања у влади дистрикта Брчко. Својим досадашњим односом према запошљавању нових становника Брчког који су руком ратне судбине доведени овамо локална влада је показала да не поштује ни уставом и законима прописано право на рад за све грађане - јетко је оценио Јово Аврамовић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.