„Црно-бела симфонија” – успешан експеримент

Сезона тек што је иза нас, а Партизан је већ у позним данима реконструкције свог тима за наредну сезону. Тренер Жељко Обрадовић води се по правилу да не треба мењати оно што није покварено, што је и најпаметнији курс којим „парни ваљак” треба да плови с обзиром на дуплу круну коју су освојили дизањем пехара АБА лиге и КЛС.

Самим тим, управа клуба се није расипала, већ је повукла неколико мудрих шаховских потеза којим су само ојачали свој састав. Екипа је, за сада, довела само два нова кошаркаша у своје редове, док их је три напустило. Ипак, у екипу је стигло једно од најзвучнијих имена ове сезоне, којим ће одбрана титуле регионалног првака остати у сигурним рукама – и поред јачања конкуренције и захтевнијег распореда пред „црно-белима”.

На почетку сезоне, „Црно-бела симфонија” била је несвакидашњи догађај где је Партизан одлучио да замени целу прошлогодишњу поставу. Само је Балша Копривица „остао читав”, преживевши сечу највећих глава. Био је то скуп 12 играча без икакве хемије – експеримент који није давао пуно оптимизма на старту сезоне. Требало им је доста времена да пронађу свој ритам, али је љубав према клубу и жеља за победом донела тимски дух којим су покорили све у региону.

Били су незаустављиви у финишу сезоне, а чак су и до два трофеја стигли без иједног сусрета са Црвеном звездом, која је имала поприлично разочаравајућу сезону. На крају се показало да је свежа крв била рецепт за подвиг који „црно-бели” 13 година нису могли да остваре. Сада је ред да се оправда тај поновно стечен статус најтрофејнијег клуба у региону, али је тим прво морао да се поздрави од неколико битних играча.

Опроштај од центарске линије

Одређена доза свежине је увек пожељна, а нови екосистем Евролиге захтева константне промене и додатке. Самим тим, овог лета Хумску су напустили Балша Копривица и Брендон Дејвис. У питању су два центра која су имала повећу минутажу у овој сезони. Американац је велики део такмичарске године био у стартној постави, те представљао боје „парног ваљка” против највеће конкуренције на Старом континенту. Напустио је Партизан после једне сезоне, али и титуле првака АБА лиге. На путу дотле просечно је бележио десет поена и 3.6 скокова по утакмици.

Можда и одлазак који ће више болети јесте онај Копривице. Он је једини преостали из ростера 2024. године, а у минулој сезони имао је велику улогу у регионалном такмичењу. Можда није имао толико минутажу у Европи, али је у два наврата био најбољи играч кола (9. и 24.) у АБА лиги, а одмах затим и веома важан фактор освајања КЛС.

Караичићево осамостаљење

Један од изненађења ове сезоне био је помоћни тренер Богдан Караичић који је, у суспензији Жељка Обрадовића током плеј-офа Суперлиге Србије, преузео кормило Партизана. За то време успео је сјајно да се снађе и поред лимитираног ростера пуног повреда и мањка страних играча, то јест носиоца игре. Тај сјајан учинак награђен је титулом првака КЛС, којим је постао један од стручњака који је најбрже стигао до трофеја на клупи Партизана. Грчки АРИС један је од тимова који је дефинитивно приметио његов потенцијал, довољно да учине све што им је у могућности да га доведу у њихове редове. Тај задатак био је успешан, па ће српски стручњак сада водити свој тим – само не клуб из Хумске.

Паркерово улива страхопоштовање у рекету

Један од највећих појачања које је Партизан довео јесте Џабари Паркер. Велики таленат и дугогодишњи НБА кошаркаш стигао је у Хумску из Барселоне, где је провео две сезоне као један од окосница екипе. Прва година међу каталонцима није прошла у најбољем светлу, али се његова способност истакла у минулој сезони где је стигао и до места у другој најбољој петорци шпанског шампионата. Ипак, посебно расположен био је у Евролиги где је просечно бележио 14 поена и четири скока по утакмици. Имао је и озбиљне партије против Партизана, ком је убацио 17 поена уз веома ефикасан шут током деветог кола. Задужује "црно-бели" дрес као играч ког Жељко Обрадовић врло лако може да откључа, и дефинитивно појачање на позицији центра.

Време да се Осетковски докаже

Иако није најзвучније појачање, у питању је неко ко има шта да докаже на највећој европској сцени. Дилан Осетковски провео је три сезоне у Уникахи, где се изградио у велику опасност по шпански шампионат. Висок је 206 центиметара и покрива позиције четири и пет, што ће се испоставити као права замена за одлазећег Балшу Копривицу, који је умео да направи велику разлику уласком са клупе.

У америчкој колеџ лиги имао је просеке од 13.4 поена и 7.2 скокова, што се одразило и на Шпанију. Тамо је у два наврата дизао Куп, а такође и ФИБА Лигу шампиона. Минуле сезоне бележио је 11.3 поена по мечу, уз четири скока и једну асистенцију. Добре партије у Малаги препоручиле су га и за репрезентацију, где је наступао за Немачку, актуелног светског шампиона.

Друга шанса за Мајка и Вашингтона

Нису били константни ове сезоне, али су заслужили нову шансу. Ајзеја Мајк и Двејн Вашингтон продужили су уговоре са Партизаном. Обојица су имала половичан учинак у својој дебитантској такмичарској години у дресу Партизана, а повреде и време ван паркета биле су велики фактор такве ситуације. Ипак, када је било најтеже помогли су свом тиму да стигне до дупле круне, где је Двејн Вашингтон и зарадио награду за најбољег играча плеј-офа КЛС.

Иако још није познато колико ће трајати наставак сарадње, једна ствар је сигурна – време је за доказивање и оправдање поверења које им је пружено. Питање је колика ће им бити минутажа у поређењу са минулом сезоном, пошто је конкуренција у Евролиги јача, а утакмица више.

Како време буде одмицало, биће јасно колико су ове одлуке биле праведне и тачне. Јасно је да клуб има велико поверење у тренера Жељка Обрадовића, али ће фокус наредне сезоне дефинитивно бити усмерен ка Евролиги и што бољем наступу против континенталних противника. Ово такмичење имаће 20 учесника, што значи далеко стреснији распоред и захтевније изазове.