ЕПС није Алајбегова слама

Није ЕПС Алајбегова слама, да је развлачи ко како хоће и како коме одговара. Без обзира да ли је привредни потрошач електричне енергије домаћа или страна компанија. Па чак ни ако је реч о државној фирми или домаћем приватнику. Јер, ако дозволимо да зарад нечијих парцијаних интереса ЕПС буде уништен сутра ћемо сви бити препуштени тржишту електричне енергије. А оно је сурово. Ако се то деси више нећемо имати ни социјалну цену струје за домаћинства ни ову због које се сада буни привреда.

„Регулисана цена електричне енергије за привреду, која би била испод тржишне цене, водило би до директног уништавања Електропривреде Србије. ЕПС и сада продаје струју привреди мало јефтиније од тржишне цене, да би био конкурентнији у односу на трговце“, каже Дејан Стојчевски, технички директор СЕЕПЕX-а, коментаришући за Енергију Балкна саопштење Привредне коморе Србије у коме се тражи хитно успоставити дијалог о цени струје јер, како кажу, „привреда тражи одрживо пословање”.

Из ПКС поручују да „Електропривреда Србије и компаније морају што хитније успоставити континуирани дијалог и редовне састанке како би пронашле одрживо решење за цену електричне енергије за привреду. Свако повећање цене електричне енергије значајно оптерећује пословање фирми, утичући на раст цене крајњег производа и смањење конкурентности на домаћем и страном тржишту”. Учесници ове тематске седнице Центра за привредне иницијативе и брза решења Привредне коморе Србије (ПКС) заборављају, међутим, да је И сам ЕПС привреда. Највећа компанија у земљи. Додуше државна.

ЕУ захтева тржиште

Заборавили су и то да је Србија прихватила правила Европске уније, којој декларативно тежимо, да је тржиште електричне енергије слободно. Још почетком друге деценије овог века.

Сетимо се, тада су трговци електричном енергијом „отели“ неке велике потрошаче струје Електропривреди Србије. Дампинг ценама.

У међувремену се и ЕПС научио да послује тржишно – онолико колико му је држва дозволила, јер за домаћинства ЕПС обезбеђује сву потрошњу као гарантовани снабдевач. И ту је цена привидно слободна. Привидно, јер не би Међународни монентарни фонд од Владе Србије захтевао (и добио обећање) да се садашња цена коригује на јесен, од 1. октобра за њамање 7%, како би се „побољшала финансијска позиција Електродистрибуције Србије за потребе за инвестицијама у енергетску инфраструктуру”.

ЕПС јефтинији од трговаца струјом

Код снабдевања привреде ЕПС сада има цену која је, како рече Стојчевски, за неколико евра нижа од тржишне – таман толико да буде конкурентан у односу на трговце.

Није тајна да се већ годинама уназад трговци буне што је ЕПС, како кажу, монополиста, што користи своју предност – што производи и продаје своју електричну енергију. А познато је да је држава и по питању цене за привреду ускакала са препорукама које је ЕПС морао да послуша (у време енергетске кризе, короне…).

Нећемо сад помињати и то да је из касе ЕПС-а често профит завршавао у државном буџету. Јер, ЕПС је државна фирма. А, свеукупна државна политика довела је до тога да ЕПС, иако је највећа српска компанија није најпрофитабилнија.

Тако и треба, сматрају многи политичари, већина привредника, неки економисти и многи грађани Србије који сматрају да државна имовина треба да постоји и ради пре свега зарад појединачне користи потрошача.

ЕПС се не сме уништити зарад туђих интереса

„Као грађанин ја сам против да ми привредник тражи да заради, уништавајући ЕПС да би он имао већи профит“, коментарише Стојчевски за Енергију Балкана.

И, ту је кључ. Није ЕПС Алајбегова слама, да је развлачи ко како хоће и како коме одговара. Без обзира да ли је привредни потрошач електричне енергије домаћа или страна компанија. Па чак ни ако је реч о државној фирми или домаћем приватнику.

Јер, ако дозволимо да зарад нечијих парцијаних интереса ЕПС буде уништен сутра ћемо сви бити препуштени тржишту електричне енергије. А оно је сурово. Ако се то деси више нећемо имати социјалну цену струје за домаћинства, па ни ову због које се сада буни привреда.

А то би у ПКС требали добро да знају. Уосталом, ЕПС је њихова највећа чланица.

Стојчевски предлаже привреди да, када уговарају снабдевање струјом, траже од ЕПС-а динамичку тарифу. Постоји могућност да добију нижу цену викендом и ноћу. Могу, како каже, да траже зимску и летњу тарифу. Дневне летње тарифе су, на пример, због велике производње струје из обновљивих извора енергије такве да се може уговорити нижа цена.

„Мора и привреда да се прилагоди тржишту. Некада је прозводња била организована ноћу, јер је тада јефтинија струја“, подсећа Стојчевски поручујући привредницима да нађу цену која ће да им одговарати.

Самопроизвођачи – једно од решења

А ако баш желе да помогну привреди да смањи трошак за електричну енергију у ПКС би држави могли да предложе субвенције за то да постану произвођачи електричне енергије за сопствене потребе. Такозвани прозјумери. Неке фирме у Србији су то већ учиниле или се окрећу томе, постављајући соларне панеле на кровове својих хала И пословних објеката. Тако смањују свој трошак за куповину електричне енергије – не чекајући интервенцију државе код Електропривреде Србије.

И на крају, да као аутор овог текста – као грађанин закључим: мени су скупи многи производи српске привреде. Кад се погледају цене многих домаћих производа и када их упоредимо са истим таквим производима у иностранству видимо да су наши скупљи. Често овдашњи произвођачи скупље продају робу у Србији него у иностранству. Могла би и ту ПКС и држава да реагују.

Јелица Путниковић - Енергија Балкана*