Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ратни брод са пет звездица

Ратни брод са пет звездица
Нова намена некадашњих "чувара мира" (Фотодокументација "Политике")

Два брода Југословенске ратне морнарице (ЈРМ) упловила су у територијалне воде Хрватске и упутила се у правцу Задра с намером да пристану у Биограду на Мору. Ово није почетак сценарија за неки ратни филм или "римејк догађаја" с почетка последње деценије прошлог века, већ је потпуно "безопасна реалност". Хрватска компанија "Илирија" из Биограда на Мору купила је од Црне Горе два брода која су се некада налазила у саставу заједничке војске.

Како су објавили поједини хрватски медији, и то веома штуро, продаја је обављена по "поступку поверљиве продаје", тако да није познато о каквим бродовима је реч и колика је цена по којој су они продати.

Једино што је процурило у јавности јесте податак да су ове лађе саграђене 1984. године у "Бродоградилишту Ријека". Како се сазнаје, власник ове компаније Давор Тудоровић купио је два брода с циљем да им намена буде искључиво туристичка. Тако ће од два некадашња ратна брода један бити претворен у излетнички брод и као такав највероватније запловити у мају наредне године, а други у хотел и имаће категорију четири или пет звездица.

За сада је једино извесно да нови власник бродова не пати од "југоносталгије", јер се у његовој биографији између осталог наводи да је у малом чамцу 1956. године препловио Јадран и преко Италије као емигрант започео нови живот у Аустралији. Преовладали су искључиво комерцијални интереси, јер је "Илирија" у саставу "Арсенал холдинга" који има и трговачки центар, четири хотела високе категорије, марину са 700 везова, као и камп "Солине".

Ово нису први бродови који су из Црне Горе "запловили узводно" ка обали Хрватске. Априла ове године велику пажњу јавности привукла је Титова пловећа резиденција - брод "Галеб". Тада је најављивана продаја тог брода, процењеног на скромних 230.000 долара, док је у његово комплетно реновирање било предвиђено да се уложи и до десет милиона долара. Није познато да ли је неко купио брод "Галеб", али се као могући купац помињао град Ријека, чији је градоначелник Војко Оберснел планирао да он (брод) буде искључиво туристички.

И док су се у Ријеци премишљали ко ће бити нови власник, Црна Гора је одлучила да прода још једно пловило које је било у њиховом власништву, чији је један од корисника био и Јосип Броз. После неуспеле прве продаје "Приморке", у априлу, када је неименовани купац из Словеније понудио па повукао понуду од 180.000 евра, јахту је почетком августа купио которски капетан дуге пловидбе Смиљан Самарџић за само 104.000 евра. Јахта "Приморка" је изграђена 1974. године у Италији, дуга је 24,2 метра, а у јавности је позната по три бродолома - последњи се десио пре четири године код Улциња.

Некако у исто време када је помињана продаја "Галеба" подгоричке "Вијести" су објавиле списак бродова Морнаричке базе Војске Црне Горе који су били означени као вишак. Тако је предвиђено да ће продаја неборбених пловила (која могу да имају и комерцијалну намену) бити на тендерима, а ратни бродови и подморнице на режиму "поверљиве продаје".

Приликом прве продаје државни буџет је допуњен са пола милиона евра, а ракетне топовњача "Рамиз Садику" и подморница "Ускок" продате су као секундарне сировине. Остаће забележен и извоз 16 "крилатих ракета" за Египат.

С обзиром на темпо којим се најмлађа европска држава ослобађа "непотребних пловила", може се догодити да цела ситуација почне да личи на добро познати виц о борби између Турака и Црногораца (- Цијела морнарица у море! - нареди краљ генералу. - Је л′ оба брода? - упита генерал. - Него што, него оба брода - одговори краљ).

У транзициона времена тзв. ратни бубњеви уступају место чистом бизнису, тако да куповина оваквих бродова представља добре инвестиције. Ове године Црна Гора ће од туризма зарадити готово пола милијарде евра, док је у Хрватској током ове сезоне боравило више од 600.000 наутичара.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.