До државности Косова преко културе

Формирање нове базе података о свим културним споменицима и вредностима различитог садржаја на Косову, коју је најавило косовско Министарство културе, отвара нова питања. Новонасталу ситуацију покушао је да објасни за „Политику” Зоран Гарић, директор Завода за заштиту споменика културе у Лепосавићу:

– Ту информацију чуо сам у медијима, а из косовског Министарства културе, поводом формирања нове базе података, нико до сада није ме контактирао. Зашто се она уопште ради? Па, вероватно зато што је ту, пре свега, реч о заокруживању државности Косова и то, овог пута, преко културе. То видим као нормалан след догађаја после проглашења независности, како би се преузеле све ингеренције на тој територији.

Зоран Гарић додаје да „ми имамо отворена врата преко Савета безбедности и договора са Еулексом, где је наглашено да о српској културној баштини ми бринемо”.

– По томе, они ће бринути о читавој културној баштини свих провенијенција на Косову, а ми имамо права да бринемо о својој. Како ће то даље изгледати у пракси, ствар је политике. За сада нисмо угрожени, а видећемо како ће бити убудуће.

Гарић даље наводи да је база података коју има Републички завод за заштиту споменика културе допуњена и после 1999. На Косову постоји око 500 споменика културе разног порекла. Косовска влада је, како наглашава, формирала институције на Косову и Метохији па је тако дошла на ред и заштита културних добара и формирање косовског списка културних добара.

(/slika2)– Српски споменици културе на Косову нису само манастири и цркве – каже Зоран Гарић. – Ми имамо и друга културна добра, па се поставља питање ко о њима води рачуна? Ту мислим на знаменита места која су културно добро или амбијенталне целине попут Велике Хоче.

Наш саговорник се даље пита и шта ће бити са споменицима који су 1999. спаљени, минирани и поравнати са земљом?

– Дакле, ми данас имамо писане трагове о њима, али таквих објеката нема више на терену. Шта ће бити са њима? Та прича је много шира – закључује Зоран Гарић.