Испраћај на Палић у тишини

Недеља, дуго ишчекивани почетак завршних припрема "плавих" пред одлазак на Светско првенство. Камере зује, фото - репортери шкљоцају, новинари снимају магнетофонима, записују речи наших фудбалера у фоајеу хотела "Интерконтинентал"...

Неки, међутим, не желе да се огласе! Жигић бежи од новинара. Ни Алберт Нађ није био расположен за разговор. Разлози нису познати, мада се током пролећа често чуло "да је Нађ љут на новинаре", а Жигић је под "напоном од хиљаду волти" јер се не зна хоће ли отићи из Звезде или остати. Узети паре сада, напунити џепове, боље речено девизни рачун, или сачекати да "црвено-бели" с њим покушају да уђу у Лигу шампиона.

Ни касније, у "Пјетро дел Оро", ресторану Дејана Станковића, где су на ручак и дружење отишли фудбалери уз пратњу седме силе, није могло да се прича са репрезентативцима! Важнији су за домаћина били неки гости - политичари, глумци, певачи... И они су искористили овај скуп да пожеле фудбалерима "све најлепше у Немачкој и да далеко догурају".

Заправо, знали су они који су дошли, да је то прилика за личну промоцију, да се виде на малом екрану, њихове слике појаве у штампи.

За новинаре стигла је утеха: добили су по две конзерве пива од спонзора наше репрезентативне селекције...

Јуче у "Интерконтиненталу", као дан раније. Новинари су опет остали кратких рукава. Речено им је да аутобус са фудбалерима пут Палића креће у 11 часова, а да с њима могу да се обаве разговори пре тога.

Али, није било тако. Пришли смо негде око 10.20 часова столу за којим су седели Игор Дуљај и Алберт Нађ у друштву физиотерапеута Милана Ракија Аранђеловића. После поздрава обратили смо се Нађу:

– Можемо ли мало да попричамо за новине.

– Не можемо.

– Зашто?

– Пре само неколико минута саопштено нам је да нам је забрањено да дајемо изјаве до Палића!

У другом делу фоајеа новинари су са портпаролом ФС СЦГ Бошковићем о томе дискутовали. Били су незадовољни, а он је дословце казао:

– Тако ми је наређено. Дођите на Палић, биће тамо редовних конференција за новинаре. Уосталом, размислите о неким комбинацијама како хоћете да сарађујемо, да вам омогућимо да на најбољи начин обавите посао. Играчи ће по доласку на Палић имати затворен састанак са председником Караџићем. Касније ће бити и конференција за новинаре.

Тако је било јуче пре подне пред полазак на Палић. Играчи су занемели, почела је нека чудна тишина после референдума. "Плави" ће у Немачкој, то се знало дан раније, играти под истом заставом - тробојком, свираће се химна "Хеј Словени". Уосталом, свима у ФС СЦГ су до завршетка Мундијала продужени мандати. После тога је разлаз. Свако иде на своју страну...

--------------------------------------------------------------------------

Вукић: Скупљам сличице

У "Пијано бару" у хотелу "Интерконтинентал", на јутарњој кафи Горан Стефановић заједно са Звонком Вукићем и Оливером Ковачевићем. Прича се, наравно, о фудбалу. Првом тренингу на Маракани, игри на два гола. Укупно 20 минута...

– Звонимире, како је нога – питали смо Вукића.

Све је у реду, фит сам одговара.

Не жели даљи дијалог о повреди пете и операцији. Седимо у њиховом друштву, а Вукић се обраћа Стевановићу:

– И ја сам некад скупљао сличице оних којои су играли на Светском првенству. Памтим многе играче из 1990. у Италији. Остао ми је у сећању Камерунац Роже Мила. Какав је то био играч.

Додајемо:

– Најстарији од свих фудбалера који су играли на светским првенствима.

Имао је 42 године, а то му је било треће учешће на Мундијалима.

Нађ: Нисам у свађи са Сантрачем

Алберта Нађа, упркос вету, успели смо да наговоримо на мини-интервју.

– Изостали сте из Француске 1998. Сада, ипак, идете на Светски шампионат. Тада је селектор био Сантрач?

– Жао ми је што нисам ишао. Али, није Сантрач одлучио. То су други урадили.

– Љути сте на Сантрача?

– Нисам. Поздравимо се кад се сретнемо – није сакрио Алберт Нађ, који ће ипак заиграти на највећој светској смотри.