Поново ради скупштина

Пошто је унутар владајуће коалиције постигнут договор о расписивању избора, повлачим захтев за одржавање седнице Уставног одбора, а овим су се стекли услови за наставак рада парламента, рекао је Милош Алигрудић, потпредседник ДСС-а.
Оливер Дулић, председник Народне скупштине и поменутог одбора, који је упорно одбијао да закаже седницу овог тела, позивајући "све посланичке групе да омогуће рад парламента", заказао је одмах дан за гласање. И ником ништа. Као да парламент није био у блокади и као да, пре тога, и један и други, "сто" пута нису замерили опозицији што, својим дискусијама мимо дневног реда, онемогућава рад скупштине, a "толико посла нас чека".

Алигрудић је потрошио онолико речи да објасни зашто мора да се састане Уставни одбор, па је, у то име, и писао Дулићу. Он му је уместо заказивања седнице одбора "отписао" позивом да се омогући рад парламента. Ниједан од њих двојице, међутим, није директно рекао ко блокира рад парламента, a индиректна потврда тврдњи да посланички клуб ДСС–НС неће да учествује у гласању док се не реши питање избора, стигла је у поменутом Алигрудићевом објашњењу постигнутог споразума између ДС-а и ДСС-а.

Нада Колунџија, шеф посланичке групе ДС-а, не види ништа спорно у тражењу и одустајању од захтева да се састане Уставни одбор. Према њеним речима, "у једном тренутку било је неспоразума око тумачења Уставног закона и рокова које он прописује и постојала је могућност да се то разреши на седници Уставног одбора, или да се странке коалиције сагласе око тога шта значи поштовање Уставног закона". Она истиче да је Демократској странци "изузетно важно што су се странке споразумеле да Уставни закон прописује да је 31. децембар последњи рок за расписивање избора и да око тога више нема полемике".

Опозиција се у овај спор ДС-а и ДСС-а није мешала, а Томислав Николић, заменик председника СРС-а, каже да Уставни одбор и није био надлежан да унапред тумачи ко је у праву. Према његовим речима, све до 31. децембра постојала је теоретска могућност да буду донети Уставним законом прописана акта: "требало је инсистирати да избори не буду расписани пре 31. децембра, уколико закони не буду донети, јер би онда, можда, Дулић био у праву да је 31. расписао изборе, иако нема закона – имао би покриће у неком уставном року који га на то обавезује". Али, ДС је, каже Николић журио са изборима, ДСС их није хтео... Међутим, истиче Николић, "они се играју и са скупштином и са одбором, који дели судбину парламента". Он подсећа да се опозицији стално спочитава да блокира рад парламента и додаје: "Због свађе ДС-а и ДСС-а скупштина је била у таквој блокади да више нико нема право да каже српским радикалима како смо направили циркус од парламента тиме што вршимо некакву, морам да кажем, блокаду парламента тиме што користимо рекламирање повреде Пословника да питамо неухватљиве министре понешто из њиховог ресора. И њима је то јасно, па ме је већ звао Оливер Дулић да замоли да расправљамо о законима колико хоћемо, али да не идемо на постављање питања да би могли ти закони, који још нису ни на влади били, да буду донети. Нама су, међутим, сви закони исти, па ће све ићи истим темпом. Имали смо прилику да видимо кад је ДС опструирао рад приликом мог избора за председника, па ДСС када је причао о амандманима преко рекламирања Пословника, па сада... И то је нормално, само није оправдано кад то ради СРС. Ми ћемо радити као и до сада, а не заборавите много тога у Србији од нас зависи".

Што се блокаде парламента тиче, Нада Колунџија каже да је, "нажалост, метод притисака присутан и у другим парламентима, као начин да се постигне решење до којег је некоме стало". Она, међутим, истиче: "Не мислим да је то добар метод, нарочито није добро ако се то дешава у коалицији која је владајућа и која треба да функционише на основу договора и споразума – то није било најсрећније решење".

-----------------------------------------------------------

Усвојени закони о влади, празницима, државном печату

Посланици изабрали и нову Републичку изборну комисију, чија је председница Соња Бркић

Посланици Народне скупштине Србије, после више од месец дана расправе и мале паузе у раду због несугласица око расписивања председничких избора, изјаснили су се јуче о свe 32 тачке дневног реда. Између осталог, парламент је разрешио дужности стари састав Републичке изборне комисије и изабрао нови, на чијем челу је Соња Бркић, судија Врховног суда Србије, док је заменик остао исти Дејан Ђурђевић.

Изменама Закона о влади утврђено је, између осталог, да члан владе не може истовремено да буде и народни посланик, као ни посланик у покрајинском и у парламенту јединице локалне самоуправе. Према новим одредбама, предлог за изгласавање неповерења влади, уместо 20, како је било, мора да поднесе 60 посланика. Једна од новина је и та да ванредно стање више не може да уведе председник Републике на предлог владе, већ Народна скупштина, као и то да ће се чланови владе приликом полагања заклетве, заклињати и на очување Косова и Метохије у саставу Србије.

Законом о државном печату Републике Србије, Србија је, први пут као самостална држава, добила свој печат, као симбол државности. Државни печат је округлог облика, пречника 60 милиметара, са великим грбом у средини.

Изменама Закона о осигурању предвиђена је оштрија контрола испуњености услова за оснивање друштава која се баве осигурањем, а регулисана је и приватизација друштвеног капитала у друштвима за осигурање.

Изменама Закона о државним празницима, укинуто је празновање 27. априла као дана СРЈ, а празници које смо раније празновали по закону заједничке државе СЦГ пренети су у српски закон. Тако ћемо убудуће, Нову годину (1. и 2. јануар), Празник рада (1. и 2. мај) и Дан победе (9. мај) празновати по српском закону прва два празника нерадно, трећи радно, као и до сада.

Изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине, утврђено је, између осталог, право суда да, на образложен предлог тужиоца за ратне злочине, нареди надзор и снимање телефонских и других разговора и оптичка снимања особа за које постоји основана сумња да су сами, или са другима, починили ратне злочине или злочине против човечности. Све поменуте мере важе и за њихове помагаче.

Скупштина је ратификовала и више међународних споразума, уговора и конвенција.

-----------------------------------------------------------

Подршка народу Кубе

Посланици су са 209 гласова "за" усвојили и Декларацију о неопходности окончања санкција и изолације Кубе, коју је предложила посланичка група СРС-а. Овом Декларацијом се даје пуна подршка Резолуцији Генералне скупштине УН о неопходности окончања економских и финансијских санкција које су САД увеле овој земљи и изражава солидарност са народом Кубе.