Рецесија одлаже планове и градњу

Планови да руски гас до 2010. године потече руско-немачким гасоводом Северни ток неће се ускоро реализовати, а гасом који је из Новорусијска преко Бугарске, Србије, Републике Српске, Словеније Мађарске, Италије, Аустрије и Француске требало да се дистрибуира гасоводом Јужни ток неће се ускоро огрејати ниједна од ових земаља. Више среће немају ни заговорници градње америчког, конкурентског гасовода Јужном току – Набуко, јер до сада није постављена ниједна цев, пише јучерашњи Интернешнел хералд трибјун.

Разлог за то није само светска економска криза већ и банке које су све „неодлучније” у давању дугорочних кредита за овакве велике инвестиције, под изговором да не могу предвидети крај рецесији и њеним последицама.

Да су прве количине гаса Северним током потекле до 2010. године, како је било планирано трасом испод Балтичког мора, коначно би се остварио руски сан. Решили би се вишегодишњи затегнути односи на релацији Русија–Украјина због чега су Србија, али и друге земље Европе које се снабдевају овим правцем умеле да усред зиме остану без гаса. Завршетком Северног тока Украјина би се једноставно заобишла.

С обзиром на то да градња за гасовод који би требало да иде од Виборга крај Санкт Петербурга и да се заврши у Грајсфалду на североистоку Немачке није још ни почела, тешко је замислити да би све могло бити готово до 2010. године и да се у посао крене моментално.

Градња гасовода Јужни ток који би требало да иде испод Црног мора, а који с руским „Гаспромом” гради италијански „Ени”, и који би повезао Русију с Бугарском, избегавши тако плаћање високе цене за транзит кроз Турску, требало би да буде изграђен до 2015. године. Међутим, како пише овај лист, и овде постоје проблеми. Михаљи Бајер, специјални изасланик мађарске владе за градњу Јужног тока и Набука, каже да постоји још неколико међувладиних договора које треба постићи са земљама преко којих пролази Јужни ток. Он је додао да је и Алексеј Милер, председник Управног одбора „Гаспрома”, рекао да прве количине гаса Јужним током могу потећи најраније 2013, а најкасније 2015. године.

(/slika2)Градњом америчког гасовода Набуко планирано је било да се смањи зависност Европе од руског гаса. Амбициозним плановима било је предвиђено да прве количине гаса Набуком крену већ 2009. године али, како ствари стоје, тешко да ће до тога доћи, јер радови још нису ни почели.

У међувремену се зависност увоза од руског гаса знатно повећала и данас у укупном снабдевању Европе учествује са око 42 одсто. Русија и ЕУ су правиле планове сходно томе да Европи треба гаса, а да Русија, као земља која га има у довољним количинама, подмирује европске потребе и енергетска безбедност је била на нивоу.

У међувремену се налазишта гаса у Северном мору којим се обезбеђује снабдевање већег дела Европе исцрпљују, а упркос апелима из ЕУ да се обезбеде нова налазишта и осигура енергетска безбедност Европе не чини ништа, осим што се и даље гледа на Русију као на дугорочног снабдевача овим енергентом.

Иако се очекује да се потрошња гаса у Европској унији повећа за 200 милијарди кубика годишње до 2030. године, за сада не постоје додатне гаранције да ће Русија моћи да подмири ту тражњу. Тим пре што су гасна поља у западном Сибиру скоро испражњена. При том се градња Северног и Јужног тока и Набука стално одлаже тако да није сигурно да ће нове количине гаса сасвим сигурно и бити обезбеђене на време.