Енергетски напици - калоријске бомбе

Након што су из школских аутомата у америчким државним образовним установама протерали безалкохолне газиране напитке, који су се нашли међу првооптуженима за настанак епидемије гојазности на америчком континенту, заштитници права пацијената сада воде битку за забрану продаје спортских пића као што су "гаторејд" и "пауерејд". Анализирајући садржај ових енергетских напитака, стручњаци Универзитета у Калифорнији установили су да спортска пића нису толико здрава колико произвођачи тврде - једна боца пића "гаторејд" садржи 75 калорија, 21 грам шећера и 165 милиграма натријума. Њихова студија такође је показала да студенти који сваки дан конзумирају једну лименку спортских пића добијају шест килограма годишње, а вишак натријума, којим обилују спортски напици, узрокује настанак повишеног крвног притиска код младих људи.

Др Сергеј Остојић, специјалиста медицине спорта и професор Факултета за спорт из Новог Сада и Спортске академије у Београду, истиче да енергетска пића, која се у рекламним спотовима промовишу као природни и здрави напици "који обнављају потрошену снагу или повећавају концентрацију и издржљивост", могу бити праве енергетске бомбе, јер садрже количину калорија која одговара парчету торте или чоколаде.
"Енергетски напици представљају шаролик спектар течности богатих енергетским материјама, углавном угљеним хидратима и примарно су намењени обнови енергије потрошене током свакодневних радних активности, вежбања или спорта. Они су широко коришћени у спортској исхрани јер спречавају појаву хипогликемије, дехидратацију и одлажу појаву замора. У ширем смислу, енергетским напицима припадају воћни сокови, различити заслађени газирани напици и рехидрационо-енергетски раствори. Заједнички именитељ свих енергетских напитака јесте присуство угљених хидрата, веома различите врсте и количине", истиче др Остојић.

Интересовање за ефекте енергетских напитака порасло је са епидемијом гојазности широм развијеног света. Епидемиолошке студије сведоче да у Сједињеним Америчким Државама, Великој Британији и Грчкој број особа са вишком масног ткива премашује 40 одсто, а проценат гојазне школске деце и адолесцената вишеструко је већи него пре двадесетак година. Главни разлози за такву експлозију гојазности су све мањи степен физичке активности и пораст енергетског уноса, с друге стране, објашњава наш саговорник.

"Прекомерно конзумирање енергетских напитака у форми популарних ′кола′ пића и воћних сокова, које је посебно присутно код најмлађе популације, један је од могућих разлога ове епидемије. Иако деца и њихови родитељи не сматрају да су сокови извор вишка калорија у свакодневној исхрани, анализе показују да једна чаше напитка богатог углавном простим шећерима садржи више од 250 калорија", наглашава др Сергеј Остојић.

Наш саговорник подсећа да једна у низу мера које предузимају многе земље у борби против гојазности јесте рестрикција у рекламирању и продаји напитака богатих калоријама међу школском децом и адолесцентима. Велика Британија је међу првима ограничила продају висококалоријских намирница и напитака у близини школа, а препорука да се два километра око школских објеката не налазе продавнице у којима се продају енергетски богати производи стриктно се поштује.

"Ако је унос енергетског напитка заиста неопходан, посебно код особа изложених повећаном напрезању, потребно је направити правилан избор течности коју конзумирамо. Енергетски напитак, чије се узимање препоручује искључиво пре, током и након активности, требало би да се уноси у кратким интервалима (сваких 15-20 минута) и малим количинама (око литар за сат активности). Препорука је да овај напитак садржи мало угљених хидрата (пет-осам одсто) и есенцијалних минерала (натријум, хлориди, калијум, магнезијум). Особе којима није потребна надокнада потрошене енергије требало би да жеђ угасе минералном негазираном водом и да избегавају унос воћних, газираних или заслађених напитака", препоручује др Сергеј Остојић.

Он напомиње да посебан здравствени ризик представља унос такозване псеудоенергетских напитака који, поред угљених хидрата, садрже и екстракт гуаране богат кофеином. Ова пића веома су популарна међу адолесцентима и она су постала интегрални сегмент модерне поп-културе. Међутим, с медицинске тачке гледишта, псеудоенергетски напици не представљају оптималан начин за надокнаду потрошене енергије и обнову телесних течности, јер садрже неадекватне количине угљених хидрата, док кофеин изазива снажан диуретски ефекат и отежава надокнаду изгубљене телесне воде. Осим тога, прекомеран унос псеудоенергетских напитака често доводи до поремећаја регуларног срчаног ритма, несанице, анксиозности, вртоглавице, осећаја исцрпљености и губитка свести.