Смех продужава живот

Коме је данас до смеха, ако се изузму славски расположени скупштински посланици и слични весељаци из српског политичког циркуса? Новогодишње честитке грађанима, сведене на упозорења да ово колико нам је сада тешко није ништа у поређењу са тим како ће нам тек бити догодине, црне економске прогнозе, неиспуњена обећања која су нам подгревала наду током протеклих месеци, а којима се сада отвара нови круг безнађа и беспарице, чине лекарске сугестије о избегавању стреса и потреби смејања просто смешним.

Стручњаци су, међутим, озбиљни када тврде да смех одиста продужава живот и да бар 15 минута здравог смеха дневно утиче на сагоревање калорија и има исто енергетско дејство као и вежбање на справама у теретани у датом интервалу.

Нова истраживања не само да потврђују досадашња сазнања о благотворном дејству смејања на опште психофизичко стање организма, већ откривају да су позитивни ефекти много разноврснији и шири обухватајући висок крвни притисак, срчана обољења, артритис, дијабетес, плућне болести...

Паралелно са тим установљен је и директан утицај смеха на отклањање или смањивање бола. Позивајући се на резултате експеримента спроведеног на Универзитету Калифорнија, лондонски „Индипендент” наводи пример деце од седам до 16 година, којој су руке биле потопљене у ледену воду. Они који су се смејали, јер им је током тестирања приказивана филмска комедија, имали су виши праг бола и дуже су издржали хладноћу од осталих испитаника.

Смешни филмови били су и приручни елемент научне студије у Јапану, у болници „Моригући-Кејиђинакаи”, где је испитивано дејство смеха на мајчино млеко. Провери су биле подвргнуте дојиље чије су бебе патиле од екцема. У млеку мајки које су се смејале геговима Чарлија Чаплина измерен је виши ниво мелатонина, што се повољно одразило на касније смањење алергијских реакција новорођенчета, док код упоредне групе мајки које су за то време гледале незанимљиви метеоролошки извештај никакве промене у саставу млека нису уочене.

Лако је констатовати да смех опушта, разгаљује и самим тим смањује стрес, али за научнике се тек отварају питања о томе како и колико утиче на заустављање болести и ублажавање симптома. На основу онога што је до сада утврђено може се рећи да је, поједностављено, реч о јачању природног штита организма.

Код ведре и насмејане особе долази до повећања активности такозваних ћелија убица, посебних група лимфоцита и важног елемента прве линије одбране организма од вируса и туморских ћелија. Пораст имунитета може да износи чак више од 25 одсто, показала су мерења. У исто време, смањује се ниво кортизола, хормона стреса који делује као окидач за низ здравствених тегоба, попут гојазности и срчаних болести.

Поједини истраживачи бавили су се пак утицајем брачне среће на имунолошки систем. Према резултатима студије бирмингемског универзитета, вакцина против грипа ефикаснија је код срећних супружника, јер им организам реагују јачом производњом антитела.

На безброј интернет-страна може се прочитати о свим тајнама смеха, о томе да делује и као физичка вежба, природни аналгетик, лек за срце, средство за боље варење, заустављање астматичног напада, подстицање природне снаге организма, списак као да нема краја, а на све то треба додати и срећну околност да је смех безнадежно заразан.

Дакле, и онај коме није ни до чега неће одолети изазову ако се нађе у забавном и духовитом друштву. Стручњаци чак саветују да и то треба вежбати. После неког времена, усиљен смех претвориће се у спонтани грохотан излив. Вреди пробати, јер ионако нема шта да се изгуби, осим снуждености, брига и зловоље. Макар привремено.