Smeh produžava život

Kome je danas do smeha, ako se izuzmu slavski raspoloženi skupštinski poslanici i slični veseljaci iz srpskog političkog cirkusa? Novogodišnje čestitke građanima, svedene na upozorenja da ovo koliko nam je sada teško nije ništa u poređenju sa tim kako će nam tek biti dogodine, crne ekonomske prognoze, neispunjena obećanja koja su nam podgrevala nadu tokom proteklih meseci, a kojima se sada otvara novi krug beznađa i besparice, čine lekarske sugestije o izbegavanju stresa i potrebi smejanja prosto smešnim.

Stručnjaci su, međutim, ozbiljni kada tvrde da smeh odista produžava život i da bar 15 minuta zdravog smeha dnevno utiče na sagorevanje kalorija i ima isto energetsko dejstvo kao i vežbanje na spravama u teretani u datom intervalu.

Nova istraživanja ne samo da potvrđuju dosadašnja saznanja o blagotvornom dejstvu smejanja na opšte psihofizičko stanje organizma, već otkrivaju da su pozitivni efekti mnogo raznovrsniji i širi obuhvatajući visok krvni pritisak, srčana oboljenja, artritis, dijabetes, plućne bolesti...

Paralelno sa tim ustanovljen je i direktan uticaj smeha na otklanjanje ili smanjivanje bola. Pozivajući se na rezultate eksperimenta sprovedenog na Univerzitetu Kalifornija, londonski „Indipendent” navodi primer dece od sedam do 16 godina, kojoj su ruke bile potopljene u ledenu vodu. Oni koji su se smejali, jer im je tokom testiranja prikazivana filmska komedija, imali su viši prag bola i duže su izdržali hladnoću od ostalih ispitanika.

Smešni filmovi bili su i priručni element naučne studije u Japanu, u bolnici „Morigući-Kejiđinakai”, gde je ispitivano dejstvo smeha na majčino mleko. Proveri su bile podvrgnute dojilje čije su bebe patile od ekcema. U mleku majki koje su se smejale gegovima Čarlija Čaplina izmeren je viši nivo melatonina, što se povoljno odrazilo na kasnije smanjenje alergijskih reakcija novorođenčeta, dok kod uporedne grupe majki koje su za to vreme gledale nezanimljivi meteorološki izveštaj nikakve promene u sastavu mleka nisu uočene.

Lako je konstatovati da smeh opušta, razgaljuje i samim tim smanjuje stres, ali za naučnike se tek otvaraju pitanja o tome kako i koliko utiče na zaustavljanje bolesti i ublažavanje simptoma. Na osnovu onoga što je do sada utvrđeno može se reći da je, pojednostavljeno, reč o jačanju prirodnog štita organizma.

Kod vedre i nasmejane osobe dolazi do povećanja aktivnosti takozvanih ćelija ubica, posebnih grupa limfocita i važnog elementa prve linije odbrane organizma od virusa i tumorskih ćelija. Porast imuniteta može da iznosi čak više od 25 odsto, pokazala su merenja. U isto vreme, smanjuje se nivo kortizola, hormona stresa koji deluje kao okidač za niz zdravstvenih tegoba, poput gojaznosti i srčanih bolesti.

Pojedini istraživači bavili su se pak uticajem bračne sreće na imunološki sistem. Prema rezultatima studije birmingemskog univerziteta, vakcina protiv gripa efikasnija je kod srećnih supružnika, jer im organizam reaguju jačom proizvodnjom antitela.

Na bezbroj internet-strana može se pročitati o svim tajnama smeha, o tome da deluje i kao fizička vežba, prirodni analgetik, lek za srce, sredstvo za bolje varenje, zaustavljanje astmatičnog napada, podsticanje prirodne snage organizma, spisak kao da nema kraja, a na sve to treba dodati i srećnu okolnost da je smeh beznadežno zarazan.

Dakle, i onaj kome nije ni do čega neće odoleti izazovu ako se nađe u zabavnom i duhovitom društvu. Stručnjaci čak savetuju da i to treba vežbati. Posle nekog vremena, usiljen smeh pretvoriće se u spontani grohotan izliv. Vredi probati, jer ionako nema šta da se izgubi, osim snuždenosti, briga i zlovolje. Makar privremeno.