Престоница обећава сигурност у пословању

У предстојећу 2009. годину и поред најаве рестрикција и резања трошкова Драган Ђилас, градоначелник Београда улази са уверењем да ће престоница бити најсигурнија фирма са којом ће инвеститори пословати.

Део великих инвестиција он планира да реализује из фонда од приватизације предузећа који ће у наредној години, по пројекцији, достићи рекордне две милијарде динара. Београду ће убудуће уместо пет процената припадати 50 одсто од приватизације предузећа која послују на његовој територији, а којима је главни ресурс земљиште. Прво предузеће које ће се продавати по овом принципу биће Београдски сајам, а како је градоначелник потврдио у интервју за „Политику” овакав договор постигнут је пре неколико недеља са Агенцијом за приватизацију уз сагласност Министарства финансија.

Очекујете ли због тога негативна реаговања из других градова Србије која немају ту привилегију?

Када се буду продавале фирме без земљишта и Београд ће, као и други, добијати пет одсто од приватизације. Али јасно је да, рецимо, за ИМТ и друга предузећа тог типа више интересовања постоји због земље него због бизниса. Овакав принцип је коректнији јер како би било да ми сада тражимо да се одвоји парче земљишта код Београдског сајма и да га посебно продамо. То би само успоравало процес, а то никоме није циљ. Зато је и дозвољено да се повећа износ средстава од приватизације.

Шта ће актуелна власт урадити да привуче стране инвеститоре?

Како Београд захвата и 70 километара од центра, а наставља се и изградња обилазнице од Добановаца до загребачког аутопута, идеја је да се формира неколико индустријских зона. Биће формиран и посебан сектор који ће се бавити тим великим компанијама које намеравају да запосле већи број људи.

Има ли интересената?

Водимо преговоре са „Икеом”. Покушавамо да учинимо све што је у нашој моћи да они направе тај објекат јер ће то бити велика добит за целу Србију. Осим што ће продавати свој намештај и запослити људе, у једном тренутку ће имати потребу да ангажују наше фирме за производњу робе за ово тржиште али и за извоз.

За усвојени буџет града каже се да је рестриктиван као и републички?

Буџет је можда рестриктиван на нивоу републике јер она има превелику администрацију. Београд нема проблем са дефицитом, а то добро наслеђе реално пројектованог буџета преузели смо од бившег градоначелника Ненада Богдановића.

Већи проблем је реализација пројеката за које се резервише новац у каси.

То је истина. Често се погрешно истиче да Београд има суфицит, што није тачно. Протекла година била је изборна и много тога предвиђеног није урађено на време, али тај новац неће пропасти и моћи ће да се користи после усвајања завршног рачуна. Следеће године секретари ће морати да имају стриктан динамички план за сваки пројекат, јер до сада се доста тога радило стихијски.

Хоћете ли кажњавати оне који не поштују рокове?

Због тога смо и направили агенције за јавне набавке и инвестиције, да би надлежни у сваком тренутку знали како напредују радови. Нови Закон о јавним набавкама нам омогућава да фирми која се лоше показала више не дајемо посао, без обзира какву понуду да.

Најављено је и смањење броја запослених у градској управи од наредне године?

Морамо то да урадимо. Следеће године ће постојати могућност добровољног одласка, али ће бити донет и закон који ће прописати тачан број запослених у локалним управама од 2010. године. То значи да се од тада ми нећемо ништа питати и неће бити добровољности и бољих отпремнина. Очекујемо да се исто деси и са републичком администрацијом јер она, по мом мишљењу, има вишак неколико десетина процената радника од 28.000 укупно запослених.

А у Београду?

У београдској администрацији ради мање од 5.000 људи, а како је Република реално четири пута већа од престонице број запослених у републичкој управи не би смео да пређе 20.000.

Обећали сте изградњу шест обданишта у следећој години. У буџету су, међутим, обезбеђена средства за три нове школе, реконструкцију пет вртића и припрему документације за обданиште у Миријеву?

Крајем маја биће ребаланс буџета. Дотле ће се видети шта је са имовинско-правним односима, шта може да буде саграђено и колико је пара потребно да би остварили то што смо најавили. Изградња вртића ће бити завршена у току следеће или најкасније почетком 2010. године.

Да ли ће 1.000 социјално непрофитних станова бити завршено до краја 2009. године. Када ће бити расписан нови конкурс и колика ће бити цена квадрата?

Коначна ранг-листа за ове станове биће објављена сутра. Један број станова биће усељив у другој половини следеће године, када ћемо расписати конкурс за преосталих 1.000 станова који би требало да буду завршени 2010. године. Цена квадрата биће онолика колика буде у изградњи.

После тридесет година чекања почела је изградња новог моста код Аде Циганлије. Како сте задовољни темпом радова?

До сада иде све како је планирано, али је ипак прерано о томе говорити.

У Словенији је било озбиљних проблема са фирмом СЦТ која је један од градитеља моста преко Саве?

За Београд је аустријска компанија „Пор” главни извођач радова јер је носилац тендера и дала је гаранције да ће посао бити завршен у року. Свака фаза у изградњи покривена је њиховом банкарском гаранцијом.

Помињали сте да ће Београд добити не један, него три моста у наредних шест, седам година. Да ли се планира следећа локација?

Радимо Обреновачки мост преко Саве, други преко Аде Циганлије и за три године ће почети изградња моста који ће спојити Борчу и Земун. Ако се прихвати траса метроа која би полазила из Немањине улице могућа је изградња још једног моста.

Покренули сте причу о метроу. Какав је план града с обзиром на то да се говори да је то стратешки национални пројекат?

То је пројекат који не треба да се реализује без Националног савета за инфраструктуру и републичке владе. Као градоначелник нећу ући у тај посао док не буде затворена цела финансијска конструкција и јасна траса. Због тога сам, како би смањио утицај политике, позвао стручњаке из Минхена, Беча и Шпаније да процене шта је за нас најбоље решење. После препоруке стручњака о томе ће одлуку донети одборници Скупштине града.

Ко је од странаца озбиљно заинтересован да уђе у овај посао? Да ли у обзир долази концесија или партнерски однос?

Покушаћемо да се са Русијом и Кином на међудржавном нивоу договоримо око изградње. Идеја је да они дају повољне кредите, а да њиховим провереним компанијама поверимо изградњу.

По повратку из Москве најавили сте куповину тролејбуса иако се недавно спекулисало да ће они бити укинути?

Искрено, сматрао сам да овај вид превоза прави велику саобраћајну гужву у центру града, али стручњаци су ме разуверили. Тврде да ће са искакањем трола бити завршено када обновимо електричну мрежу. Проблем је што имамо стара возила, чак и она која су купљена пре три године почела су да се распадају. Следеће године ћемо расписати тендер за куповину четрдесетак тролејбуса.

Хоћете ли град купити и нове трамваје или ремонтовати старе?

Ремонтоваћемо старе али купићемо и нове. Одвојићемо 40.000.000 евра, али тражићемо такву компанију која ће моћи да нам прода возила са отплатом на пет година. Сматрам да ће фирме имати интереса да склопе такав уговор са нама јер тврдим да ће Београд бити „једина фирма” у Србији са којом ће компаније имати сигурност у пословању следеће године. С обзиром на кризу то се тешко може рећи за остатак привреде, али и државу. То сви који са нама желе да раде морају да имају у виду.

Ивана Албуновић - Дејан Спаловић

-----------------------------------------------------------

Мера између економске цене и реалних могућности

Опозиција замера власти што су субвенције јавним предузећима смањене, док су рецимо издвајања за невладине организације остала иста као прошле године.

Што се невладиних организација тиче, новац иде Савезу слепих, Фонду за младе таленте и сличним организацијама од којих корист имају искључиво Београђани. ММФ је тражио да се дотације потпуно укину, што нисмо могли да прихватимо. Покушали смо да нађемо неку меру између економске цене и онога колико Београђани реално могу да плате. Појединачна карта у превозу једноставно не може да кошта 32 динара, то је неиздрживо.

Колико ће коштати карта за ГСП, постоји ли сада нека процена када се зна да су субвенције смањене за трећину?

Не зна се још јер покушавамо да направимо рачуницу а да цене маркица за ђаке, студенте, пензионере и социјално угрожене грађане подигнемо минимално. Али није реално да маркица за запослене кошта 20 евра, за минимум 44 вожње градским превозом. Ја могу да се бавим социјалном демагогијом, и тако трошим паре из буџета да бих условно одржао некакав социјални мир да ме нико не би критиковао. Али то нећу да радим. Мој посао је да Београђанима кажем истину, ма каква она била, али и да решавам проблеме града.

Најављено је и поскупљење грејања. Удружење Електрана Србије проценило је недавно да ова услуга треба да кошта од 60 до 65 динара по квадрату.

Према калкулацијама „Београдских електрана” њихова економска цена је око 80 динара, или један евро по квадрату. Толико сигурно неће бити, али ускоро ћемо знати колико ће грејање плаћати они који се греју из топлана. Знам да су поскупљења непопуларна и да грађани то тешко прихватају али раст цена је неминовност.

------------------------------------------------------

Повећање плата васпитачицама

Укупан фонд за плате запослених у градској управи у 2009. години увећан је за износ пројектоване инфлација, а у Дирекцији за изградњу града 20 процената јер ће због нових надлежности преузети из општина један број запослених. Постоји могућност да зараде свих буду повећане за тих осам одсто, али планирана је другачија расподела ради усклађивања зарада, рекао је Драган Ђилас, мислећи пре свега на васпитачице.

----------------------------------------------------

Брига за пензионере

Обећали сте субвенције за најугроженије пензионере?

Како смо и најавили, у последњем кварталу ове године почели смо да помажемо најстаријим суграђанима који имају месечна примања мања од 13.000 динара. Једнократну новчану помоћ наставићемо да дајемо и у 2009. години и сви они добиће квартално 16.000 динара.

И убудуће важиће попусти на плаћање комуналних услуга. Наши суграђани старији од 70 година имаће и даље бесплатан јавни превоз. Наставићемо да развијамо и програм неге у кући ширећи мрежу геронтодомаћица како би им и на тај начин олакшали функционисање.