Ати­на има ре­зер­ве за 700 да­на

Од на­шег до­пи­сни­ка

Ати­на – Грч­ка се по­но­во су­о­ча­ва са дра­ма­тич­ном не­ста­ши­цом во­де, јер у зим­ском пе­ри­о­ду ни­је би­ло нео­п­ход­не ко­ли­чи­не па­да­ви­на, те су аку­му­ла­ци­о­на је­зе­ра оста­ла по­лу­пра­зна. Вод­не ре­зер­ве на Ати­ци сма­ње­не су за 50 од­сто у по­ре­ђе­њу са 2023. и уко­ли­ко се пе­ри­од вру­ћи­на и су­ша про­ду­жи, Ати­на ће има­ти во­де за пи­ће са­мо за 700 да­на.

Грч­ка вла­да је на хит­ној сед­ни­ци усво­ји­ла на­ци­о­нал­ни план за ре­ша­ва­ње про­бле­ма во­до­снаб­де­ва­ња и очу­ва­ња по­сто­је­ћих ре­сур­са ко­ји из­ме­ђу оста­лог пред­ви­ђа цен­тра­ли­за­ци­ју упра­вља­ња вод­ним ре­сур­си­ма, од­но­сно об­је­ди­ња­ва­ње 700 ма­лих во­до­вод­них ком­па­ни­ја ко­је су до са­да кон­тро­ли­са­ле оп­шти­не у три ве­ли­ке ком­па­ни­је ко­је ће би­ти рас­по­ре­ђе­не на Ати­ну, Со­лун и оста­так зе­мље. Пре­ми­јер Ки­ри­ја­кос Ми­цо­та­кис упо­зо­рио је да је ни­во во­де у че­ти­ри из­во­ра из ко­јих се снаб­де­ва глав­ни град, ре­зер­во­а­ра Мор­нос и Еви­нос, Ма­ра­тон и Или­ки нај­ни­жи у по­след­ње три де­це­ни­је, те да су нео­п­ход­не хит­не ме­ре штед­ње, али и ула­га­ња у ин­фра­струк­ту­ру, но­ва аку­му­ла­ци­о­на је­зе­ра, но­ве бра­не и мо­дер­ни­за­ци­ја по­сто­је­ћих. С об­зи­ром на то да је ни­во у аку­му­ла­ци­о­ном је­зе­ру Мор­нос, ода­кле се Ати­на снаб­де­ва, од про­шле го­ди­не опао за три ме­тра, од­но­сно од пр­во­бит­не ви­си­не аку­му­ла­ци­о­ног је­зе­ра за чак 40 ме­та­ра, раз­ло­га за уз­бу­ну одав­но има. Су­ша је ве­штач­ка је­зе­ра и ре­зер­во­а­ре на Ати­ци пре­тво­ри­ла у ту­жну сли­ку. На­гли пад во­де у је­зе­ру Мор­нос већ је от­крио сво­је­вре­ме­но по­то­пље­но на­се­ље Ка­ли. По­но­во су ви­дљи­ви де­ло­ви ка­ме­них ку­ћа, ста­рих пу­те­ва и се­ла. Окол­но ста­нов­ни­штво ка­же да та­кву сли­ку не пам­ти.

Пре­ми­јер на­гла­ша­ва да је но­ви план пи­та­ње ве­ли­ке на­ци­о­нал­не ре­фор­ме ко­ја не тре­ба да ре­ши са­мо про­бле­ме и по­тре­бе да­на­шњи­це, већ да бу­де при­пре­ма за ве­ли­ке иза­зо­ве у на­ред­них 30 го­ди­на. За­ли­хе во­де за 4,4 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка Ати­ке се дра­ма­тич­но сма­њу­ју, по­тро­шња је у крат­ком пе­ри­о­ду по­ра­сла за 40 про­це­на­та, до­дат­ни при­ти­сак пред­ста­вља и све ве­ћи број ту­ри­ста, али нај­ви­ше кли­мат­ске про­ме­не, су­ше, то­плот­ни та­ла­си по­пут тре­нут­ног. План вла­де се ба­зи­ра на устав­ној од­ред­би о во­ди као јав­ном до­бру и сво­ди се на нео­п­ход­не ме­ре, од ства­ра­ња одр­жи­вих ком­па­ни­ја за во­до­снаб­де­ва­ње, на­вод­ња­ва­ње и ка­на­ли­за­ци­ју, пре­ко хо­ли­стич­ког пла­ни­ра­ња и цен­тра­ли­зо­ва­ног упра­вља­ња свим по­треб­ним про­јек­ти­ма до им­пле­мен­ти­ра­ња но­вих тех­но­ло­ги­ја. Пла­ни­ра се низ тех­нич­ких ме­ра, од бу­ше­ња но­вих бу­на­ра, ја­ча­ње црп­них ста­ни­ца, спа­ја­ње ре­ка, из­град­ња си­сте­ма де­са­ли­ни­за­ци­је, ко­ји би омо­гу­ћио ко­ри­шће­ње мор­ске во­де. У слу­ча­ју озбиљ­ног ри­зи­ка ко­ри­сти­ће се и мо­гућ­ност тран­спор­та во­де тан­ке­ри­ма ко­ји би пре­во­зи­ли 100.000 куб­них ме­та­ра во­де. Ка­да је реч о Ати­ци одо­бре­не су ин­ве­сти­ци­је од 2,5 ми­ли­јар­де евра ко­је би тре­ба­ле да бу­ду до­вољ­не да се у на­ред­них 10 го­ди­на ре­ши про­блем во­до­вод­ног и ка­на­ли­за­ци­о­ног си­сте­ма. Про­је­кат ко­ји тре­ба да за­до­во­љи по­тре­бе 410.000 ста­нов­ни­ка Ати­ке укљу­чу­је из­град­њу 1.400 ки­ло­ме­та­ра це­во­во­да, пу­шта­ње у по­гон три но­ва по­стро­је­ња за пре­чи­шћа­ва­ње во­де, као и си­стем пре­чи­шћа­ва­ња от­пад­них во­да ко­је би се ко­ри­сти­ле у ин­ду­стриј­ске свр­хе, про­из­вод­њу енер­ги­је.

До та­да, и ста­нов­ни­штво мо­ра да при­хва­ти да во­да мо­ра да се ште­ди на шта ће их убу­ду­ће упо­зо­ри­ти и по­ску­пље­ње во­де. План вла­де су и хит­не ини­ци­ја­ти­ве у на­ред­них шест ме­се­ци, кам­па­ње за по­ди­за­ње све­сти гра­ђа­на.

Та­ко­ђе, Ре­зер­ве во­де у хи­дро­е­лек­тра­на­ма ко­је на­па­ја­ју елек­тро­е­нер­гет­ски си­стем су за­бри­ња­ва­ју­ће. Оне су на нај­го­рем ни­воу у по­след­ње две де­це­ни­је, про­из­во­ди се око 1.930 ги­га­ват-са­ти, што зна­чи да је у од­но­су на про­шлу го­ди­ну из­гу­бље­но 300 ги­га­ват-са­ти или 800 за две го­ди­не. Уко­ли­ко се су­ша и то­плот­ни та­ла­си на­ста­ве, Грч­ка ће би­ти у озбиљ­ном про­бле­му, јер је већ са­да на 19. ме­сту у све­ту по ни­воу ри­зи­ка од де­фи­ци­та во­де.

То­плот­ни та­лас ко­ји је тем­пе­ра­ту­ре у Грч­ког по­ди­гао из­над 42 сте­пе­на Цел­зи­ју­са иза­звао је на­гли по­раст по­тро­шња елек­трич­не енер­ги­је, те је и це­на по ме­га­ват-са­ту на грч­кој енер­гет­ској бер­зи ско­чи­ла на 140,26 евра. То је 26 од­сто ви­ше не­го прет­ход­них да­на, од­но­сно у од­но­су на про­шлу не­де­љу чак 77 про­це­на­та, што ће бит­но ути­ца­ти на ра­чу­не ис­по­ста­вље­не до­ма­ћин­стви­ма.

На­и­ме, због ве­ли­ке по­тра­жње за стру­јом, иза­зва­не ви­со­ким тем­пе­ра­ту­ра­ма у Евро­пи, мре­же зе­ма­ља ју­го­и­сточ­не Евро­пе не мо­гу да тран­спор­ту­ју ве­ли­ке ко­ли­чи­не елек­трич­не енер­ги­је са остат­ка тр­жи­шта, те су це­не у ве­ле­про­да­ји од Ма­ђар­ске до Ме­ди­те­ра­на дво­стру­ко ви­ше не­го у оста­лом де­лу Евро­пе.