Најпопуларнија прва дама у америчкој историји

Специјално за „Полигтику“

Бостон - Председничка библиотека и музеј Џона Ф. Кенедија у Бостону обележили су 96. рођендан Жаклине Кенеди. Посетиоци су имали прилику да виде сталну изложбу која обухвата њене фотографије, видео записе са међународних путовања и познатог телевизијског преноса обиласка Беле куће, уметничка дела и одећу, као и ретко приказиване архивске филмске снимке. Водич музеја упознао је присутне са њеним животом пре и током боравка у Белој кући. Прославу, која је одржанау оквиру „Вечери заједнице“ улепшао је музички наступ групе Специјалисти за забаву Харфа Ритам.

На улазу у изложбени простор дочекује нас вечерња хаљина од црног свиленог сомота и кинеског жутог свиленог сатена коју је госпођа Кенеди носила на државној вечери у Белој кући у част перуанског председника Мануела Прада 19. септембра 1961. године. У близини, окружен мањом групом посетилаца који су се окупили како би присуствовали обележавању 96. рођендана Жаклине Кенеди, водич музеја прича најпре о њеном детињству и младалачким данима, а затим и о њеним значајним достигнућима као прве даме.

Жаклин „Џеки“ Бувије Кенеди рођена је пре 96 година, 28. јула 1929. године. Била је икона шездесетих година прошлог века и остала једна од најпопуларнијих првих дама која се  памти по свом доприносу уметности, по свом грациозности и стилу.

Као дете, волела је коњички спорт. Када је имала само 11 година освојила је двоструко првенство у јахању - подвиг о коме је писао „Њујорк тајмс“. Такође је била и страствени читалац. Њени хероји били су Могли из „Књиге о џунгли“, Робин Худ, деда малог лорда Фонтлероја, Скарлет О’Хара из „Прохујало са вихором“ и песник Џорџ Гордон Бајрон.

Када је имала 10 година њени родитељи су се развели што је било јако стресно за младу Џеки. Међутим, она се и даље бавила својим активностима, балетом у Метрополитен опери и учењем француског језика. Наставила је да усавршава француски на „Васар колеџу“, поред уметности, историје и књижевности.

Трећу годину факултета провела је у Француској, након што је освојила место млађег уредника у часопису „Вог“ на период од годину дана што је је омогућило боравак у Паризу. О тој години проведеној у Паризу, Џеки је касније писала: „ Волела сам је више него било коју другу годину у свом животу. Боравак далеко од куће ми је дао прилику да себе погледам  на начин који ми је помогао да ствари видим јасније. Научила сам да се не стидим истинске жеље за знањем, нечега што сам увек покушавала да сакријем, и вратила сам се кући срећна што поново почињем овде, али са љубављу према Европи за коју се бојим да ме никада неће напустити“.

Након повратка, пребацила се на Универзитет „Џорџ Вашингтон“ како би била ближе породици. Њен први посао био је да интервјуише људе и пише колумну као „Радознала камерманка“ за „Вашингтон Тајмс-Хералд“. Лутајући градом, фотографисала је људе које је сретала, постављала им питања о актуелним проблемима и бележила њихове одговоре у своју новинску колумну.

Водич музеја застаје на тренутак како би присутнима показао камеру коју је Џеки користила у свом новинарском послу. Камера за брзо снимање, са причвршћеном месинганом плочом на којој је натпис „Жаклина Бувије Кенеди 'Радознала камерманка' Вашингтон Тајмс-Хералд 1952-1953“ окружена је многобројним породичним сликама и дневником названим „Једно специјално лето“ које су Жаклина и њена сестра водиле путујући кроз Европу. Такође, ту је и њен новинарски текст написан 21. априла 1953. На 24. страни налази се њен интервју са тада младим сенатором из Масачусетса - Џоном Ф. Кенедијем. Међу онима које је интервјуисала за своју колумну био је и Ричард Никсон. Извештавала је и о првој инаугурацији Двајта Д. Ајзенхауера и крунисању краљице Елизабете Друге.

Године 1952, док је радила за исте новине, Џеки је упознала Џона Ф. Кенедија. Делили су много сличности, укључујући религију, хобије, међународна искуства и породичне историје. Венчали су се годину дана касније у Њупорту, Роуд Ајленд. Њихово прво дете, Каролина, рођена је 1957. године. Удаја за човека са најамбициознијим политичким тежњама извела је Џеки из њене зоне комфора. Дуге кампање и честа појављивања у јавности противречиле су њеној инхерентно резервисаној и скромној нарави. Упркос томе, ЏФК је њено учешће у кампањи окарактерисао као „једноставно непроцењиво“. Два пута је преузела улогу активисткиње: у Кенедијевој кандидатури за Сенат и за председника. Кенедијев тријумф над Ричардом Никсоном догодио се само неколико недеља пре него што је Џеки родила њихово друго дете, Џона Млађег.

Са  31 годином постала је трећа најмлађа прва дама у историји САД. Иако је своје главне улоге дефинисала као „бригу о председнику“ и одгајање деце, наставила је да оставља трајан траг као прва дама. Наглашавала је важност очувања Беле куће и културе. Године 1962. милиони су пратили њен телевизијски пренос обиласка рестаурираних просторија Беле куће. Користила је свој утицај да сачува и заштити америчко културно наслеђе, укључујући многе зграде на Лафајет скверу, близу Беле куће у Вашингтону, које су биле предвиђене за уништење. Позивала је уметнике да наступају, а такође је организовала и излагање Мона Лизе у Сједињеним Државама. Њени напори да промовише уметност и лична елеганција донели су јој дивљење широм света.Такође, путовала је у многе земље где ју је течно познавање страних језика и историје учинило веома популарном. Када је имала 33 године, часопис „Тајм магазин“ ју је прогласио Женом године.

Џон Ф. Кенеди је убијен 22. новембра 1963. године током посете Даласу. Џеки је одбила да очисти ружичасто одело које је носила тог дана, које се и сада налази у Националном архиву. Након смрти мужа, она је наставила да промовише његово наслеђе. Била је блиско укључена у стварање Председничке библиотеке Џона Ф. Кенедија, изабравши И.М. Пеија за архитекту.

Након смрти свог другог мужа, Аристотела Оназиса, радила је за „Викинг Прес и Даблдеј“, али је остала ангажована и око библиотеке ЏФК-а и повремено се појављивала на политичким догађајима.

Жаклин Кенеди Онасис је преминула у 64. години у свом стану у Њујорку. И данас се сматра једном од најпопуларнијих и најпрепознатљивијих првих дама у америчкој историји, а 1999. године је стављена на Галупову листу мушкараца и жена којима смо се највише дивили у 20. веку.

Једна од присутних посетилаца нам каже да је дошла из Чикага у Бостон само на један дан да би присуствовала овом догађају. Очигледно је да легенда о Жаклини Кенеди и даље живи.

„Жаклина Кенеди се често сматра првом модерном Првом дамом, пошто је дефинисала ту улогу креирањем агенде за служење америчком народу и преузимањем одговорности за очување Беле куће. Оставила је за собом наслеђе које су све модерне Прве даме које су дошле после ње следиле у управљању и очувању Беле куће као музеја председништва и радне резиденције председника Сједињених Држава. Њен рад на очувању Беле куће и побољшању квалитета и аутентичности њеног ентеријера и намештаја сада је стална функција Историјског удружења Беле куће које је основала 1961. године. Све прве даме се сада сматрају менаџерима и покровитељима Беле куће и сарађују са овим удружењем. Ово је веома важно јер се Бела кућа сматра једном од најзначајнијих грађевина у Сједињеним Државама и симболизује америчку демократију,“ објашњава за „Политику“ Елизабет Ј. Натали, ванредни професор емеритус на студијама комуникација на Универзитету Северне Каролине у Гринсбороу, која проучава америчке прве даме. Наша саговорница је аутор књиге „Жаклина Кенеди, архитектура дипломатије прве даме” и коуредница књиге „Мишел Обама: Прва дама, амерички говорник”.

Она истиче да су успеси председника Кенедија током Хладног рата значајно поспешени дипломатским напорима Жаклине Кенеди.

„Она је неговала демократију као глобалну идеологију применом низа стратегија о којима говорим у својој књизи. Подржавала је спољну политику ЏФК-а путујући са председником у Европу и Јужну Америку, бавила се језичком дипломатијом,говорећи на француском, шпанском и италијанском језику са шефовима држава и међународном публиком, угостила је дипломате и шефове држава у Белој кући и користила уметност и очување културе да демонстрира везу цивилног друштва и демократије. Залагала се за пружање стране помоћи за пројекат Асуанске бране. Жаклина Кенеди је  сматрана једном од најпопуларнијих особа на свету и узором за жене. Њене основне вредности биле су усредсређене на слободу, естетику и демократију, што је помогло председнику Кенедију да изгради јаче односе са глобалним лидерима као што су Шарл де Гол, Никита Хрушчов и Џавахарлал Нехру. Донела је префињеност и елеганцију у Белу кућу, помогла је у стварању идеологије демократије као преферираног пута у нуклеарном добу, а након атентата на ЏФК-а, њена употреба термина Камелот помогла је у стварању историјског наслеђа које је улогу Џона Ф. Кенедија у америчкој историји уздигло на митски ниво“, подвлачи наша саговорница

По њеном мишљењу, највећи изазов за Жаклину Кенеди био је балансирање између јавне улоге прве даме и жеље да очува  приватност. То се, каже, дешавало на неколико нивоа, а историја је показала да њеног мужа није било лако подржавати с обзиром на његова неверства и независан начин живота.

„Жаклина Кенеди је била мајка новорођенчета и малог детета када је ушла у Белу кућу и желела је да заштити приватност своје деце и уже породице. Као први телевизијски пар у Белој кући, Кенедијеви су привукли велику пажњу медија. Покушај да уравнотежи приватни и јавни био је њен највећи изазов, а тај баланс је постао још значајнији јер се прве даме сада суочавају са 24/7 циклусом вести, друштвеним медијима и вештачком интелигенцијом,“ сматра саговорница нашег листа.