Трећи светски рат Европе 21. века

Недавно потписан и формиран политичко-војни тројни пакт против Русије (Британија, Француска и Немачка) дефинитивно је искристалисао реалност отпочињања трећег европског (светског) рата. Сва досадашња „аналитичка” предвиђања, нагађања, наговештавања трећег рата као хипотетичког и сл., најновијим антируским тројним пактом су превазиђена. И поништена. 
Нови политичко-војни тројни пакт против Русије, „просвећене” либерално-демократске ЕУ-НАТО Европе 21. века, чине две војне нуклеарне силе – Британија и Француска – и поново неизоставна Немачка, некадашњи стожер нацистичко-фашистичког Тројног пакта 20. века. Нови тројни пакт дефинисао се и издиференцирао као ударна песница, као „извођач радова” ЕУ-НАТО-а у рату који ова „евроатлантска интеграција” води против Русије. Пакт, уздигнут из тзв. коалиције вољних, у њој има своју политичко-идеолошку и масмедијску „базу”, свој „резервни положај” према опредељењу и расположењу сопственог народног мњења. 
Досадашњи и садашњи лидер, политичка и војно-нуклеарна ударна песница НАТО-а, Сједињене Државе, није формално члан новог тројног пакта, можда само „придружени”. Али, политички, нормативно, и функционално и оперативно, САД и даље имају одлучујућу командну реч у НАТО-у (SACEUR). У најновијем европском (светском) рату, за разлику од почетка претходног, Другог светског, и европског рата, САД нису неутралне, ни тврдо изолационистички опредељене и дистанциране. Одају, за сада, утисак (само привид?) да овај рат није „њихов”, нити директан и биће тако све док у рат против Русије „службено” не уђе и у њега не крене нови тројни пакт. Или ако га рат потпуно не захвати. 
У садашњем трећем светском рату Европе, сва три актера – САД, тројни пакт и Русија – налазе се на стратешкој и историјској клацкалици: добитак-губитак, од нултог до свеукупног, тоталног. Тројни пакт (а преко њега ЕУ и НАТО), с једне стране, и Русија, с друге, у највећој мери су обухваћени „клацкалицом”. За Русију не може, нити сме, да постоји потпуни губитак (рата, пораз). Он, односно потпуни добитак тројног пакта (победа) могао би, вероватно, да значи нестанак Русије какву данас познајемо. Потпуни губитак (пораз) тројног пакта, односно потпуни добитак Русије (победа) извесно би значио или најрадикалнију трансформацију „евроинтеграција”, ЕУ и НАТО-а, или пак њихов нестанак. И дуготрајну економску, политичку и друштвену кризу, свакако. Потпуни добитак за ЕУ-НАТО представљао би и дугорочно овладавање Европом. 
Од све три стране, САД су најмање притиснуте дихотомијом добитак-губитак. Најмање су „на клацкалици”. Осим уколико не уђу у директан (конвенционални) рат против Русије. 
Све три стране Трећег европског (светског) рата, по природи ствари, имају своје, деценијама разрађене, адаптиране и иновиране војнооперативне, обавештајне и политичке планове и стратегије. Односно, до у детаља дефинисане, маркиране, селектиране циљеве – „мете”. До детаља су регистровани и пописани сви витални војни, индустријски, комуникациони и политички објекти. Дневно, из сата у сат, прате се, надгледају из Земљине орбите. Једноставно, тако се одвајкада припремају, организују и воде озбиљни ратови. 
Искристалисани и „пречишћени” сценарио трећег светског рата Европе 21. века против Русије, јесте следећи:
Први напад новог тројног пакта ракетама дугог домета, с класичним експлозивом, на Москву, Санктпетербург или сличан град у дубини Русије, на Крим, на Калињинградску територију Русије, за Русију ће значити напад на њен суверенитет и довођење у питање њеног опстанка као државе (доктрина националне безбедности). 
Одговор Русије је тренутан – истоветни узвратни напад, али неупоредиво теже брањив од стране непријатеља, на извор (изворе) са којег је напад извршен. Било из тројног пакта или са територије „вољних”. 
У овој критичној тачки сценарио се рачва у неколико вектора. Први вектор: тројни пакт (и његов „придружени члан”, САД) зауставља се, не предузима одмазду. Схвата и прихвата смисао „опомене”. Рат прелази у дипломатско-политичку сферу свог окончања и даљег политичког решења. Вектор други: тројни пакт одговара тактичким и дубинским стратегијским ракетним нападом с нуклеарним пуњењем-експлозивом. 
Русија узвраћа ракетним нуклеарним ударом на виталне војне и цивилне центре војне, индустријске и политичке моћи тројног пакта, али и „вољних”, ако су нуклеарни напади извршени са њихових територија. 
Настаје нова критична тачка сценарија. Ново „рачвање”. САД су уздржане, иако је то, као и све до тада, према Члану 5 „устава” НАТО-а, напад и на њих. Не укључују се нуклеарно на страну тројног пакта. Тројни пакт се повлачи, одустаје од даљег вођења рата против Русије, пристаје на суштинско преуређење геополитичке и војно-безбедносне архитектуре будуће Европе и на релевантну улогу и место Русије у њој. Организује се Европска безбедносна конференција за будућу, нову послератну Европу. 
Друго и последње „рачвање”, последња критичка тачка после које више нема било каквог даљег „рачвања” – САД се нуклеарно „укључују” у одбрану тројног пакта нуклеарним нападом на Русију.

 *Научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа