Црно море, арена будућег рата

Процес јачања војног присуства НАТО у региону Црног мора је започет још пре државног преврата у Кијеву. Већ тада је у акваторији Црног мора дошло до повећања војно-поморске групације бродова нецрноморских држава, пре свега САД у виду разарача и бродова за обавештавање и спасавање. Ради вршења притиска на Москву која није прихватила „мајдан“ Американци су послали бродове са системом противракетне одбране „Иџис“. И руско војно надлештво је потпуно логично тада оценило појаву борбених бродова попут Donald Cook у региону као тежњу САД „да максимално приближе Русији морску компоненту свог система ПВО“.

Руски МИП стално подсећа: НАТО своју флоту у Црном мору користи кршећи конвенцију из Монтреа којом се захтева да боравак бродова из нецрноморског басена не буде дужи од три недеље. Међутим, бродови САД често игноришу међународно право:

Русија опет бележи повећану милитаризацију Црног мора због НАТО-а и ЕУ. Шта Запад покушава да постигне и како се може избећи директан сукоб

НАТО је значајно проширио своје обавештајне активности у Црном мору, изјавио је за „Известија“ Владислав Маслеников, шеф Одељења за европске послове руског Министарства спољних послова. Војна инфраструктура Северноатлантског савеза активно се модернизује у Бугарској и Румунији, а на њиховој територији се редовно одржавају вежбе. ЕУ, која је недавно усвојила нову стратегију за регион, такође показује опасну активност. Њен циљ је да Црно море претвори у арену за директан сукоб са Русијом, приметио је Владислав Маслеников.

Стручњаци наглашавају да милитаризација региона угрожава бродарство и међународну трговину. Поред тога, постоји опасност од директног сукоба између Русије и Запада.

Милитаризација Црног мора представља озбиљан изазов за безбедност.

Руско Министарство спољних послова наглашава да је Северноатлантска алијанса значајно повећала своје обавештајне активности у региону.

„Војно присуство Северноатлантске алијансе у региону Црног мора расте, а то је оправдано, наравно, „руском претњом“. НАТО наводи да је Црно море његова зона одговорности, — рекао је Маслеников, aлијанса је значајно интензивирала своје активности посматрања и извиђања у Црном мору и намерава да прошири сателитско праћење акваторијума.

Он је напоменуо да авиони за радарско осматрање и радио-извиђање дугог домета редовно лете изнад региона. Поред тога, у Бугарској и Румунији је у току активна модернизација војне инфраструктуре блока, а на њиховој територији се одржавају вежбе, укључујући и вежбе за увежбавање регионалних одбрамбених планова НАТО-а.

Истовремено, бродови блока нису улазили у Црно море од 2022. године. Након одлуке Турске да затвори мореуз за војне бродове, у водама се налазе само ратни бродови црноморских држава. На иницијативу Анкаре, 2024. године је створена група уз учешће Бугарске и Румуније за чишћење мина у Црном мору. Турска наводи да, у складу са Конвенцијом из Монтреа о слободној пловидби из 1936. године, не намерава да дозволи бродовима других земаља НАТО-а да пролазе кроз мореуз у Црно море.

„Залажемо се да проблеме Црног мора решавају искључиво приобалне државе“, истакао је Владислав Маслеников.

Није само НАТО тај који представља безбедносне претње, већ и Европска унија. Крајем маја, Европска комисија је представила нову стратегију ЕУ за регион Црног мора. Она предвиђа јачање „геополитичке улоге ЕУ као поузданог играча у региону Црног мора“, успостављање „ближег партнерства“ са Украјином, Молдавијом, Грузијом, Турском, Јерменијом, Азербејџаном и промоцију „регионалне сарадње у области повезивања“.

„Ова стратегија јасно наводи да се заснива на геополитичком пројекту осмишљеном да обезбеди консолидацију региона на основу западних вредности. У овом случају, приобалне државе су само одскочна даска за реализацију политичких амбиција ЕУ са циљем да се Русија фактички истисне из региона, упркос чињеници да смо једна од кључних црноморских сила, приметио је Владислав Маслеников.