Брисел капитулирао пред Доналдом Трампом

 То је најбоље што смо могли добити. Овим речима Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије (ЕК), прокоментарисала је, одлазећи из Шкотске у недељу увече, претходно објављени царинско-трговински договор са америчким председником Доналдом Трампом. Овим је избегнут трансатлантски тарифни рат који је претио да се развије већ од 1. августа. Трампова претња 12. јула да ће ЕУ увести „плус 30” одсто ако царински споразум не буде постигнут пре краја јула – изгледа је уродила плодом.

Тако се догодило да је једночасовни разговор Трампа и Фон дер Лајенове завршен „вероватно највећим договором икада уприличеном у трговини или ван трговине”, оценио је шеф Беле куће. На заједничкој конференцији за штампу, Фон дер Лајенова је навела да је реч о „оквирном договору који ће бити изазов за неке европске индустрије, али доноси извесност у неизвесним временима, за грађане и бизнис са обе стране Атлантика”.

Детаљи тог „историјског” договора нису сместа објављени. Према Трампу, САД дижу царине на робу из ЕУ (укључујући и на аутомобиле) на 15 одсто, док америчку робу чекају „нула посто царине” при извозу у унију. Европљани су истовремено прихватили и да пазаре америчке енергенте у вредности од 750 милијарди долара „до краја Трамповог мандата”, прецизирала је Фон дер Лајенова. Које све, по којој цени и у ком обиму, још није јасно.

Истовремено, поврх свих досадашњих пословних улагања у САД, Европљани ће, одлуком највиших представника Брисела у Шкотској, усмерити још 600 милијарди долара инвестиција на терен највеће економије света. У шта све тачно, којим ритмом и по чијим приоритетима, за сада није познато. И још, ЕУ је прихватила да уложи „стотине милијарди долара набављајући огромне количине америчког наоружања”, саопштио је Трамп. „Почетна тачка (царинских преговора ЕУ и САД) била је неравнотежа. Желели смо да поново уравнотежимо трговину коју смо остварили, и да то урадимо тако да се трговина између нас преко Атлантика настави, јер две највеће економије треба да имају добар трговински ток”.

Ова оцена „о неравнотежи” је далеко од процене Брисела 9. априла.

„ЕУ сматра да су америчке тарифе неоправдане и штетне, узрокујући економску штету обема странама, као и глобалној економији. ЕУ тежи да оствари преговарачке резултате са САД, који би били уравнотежени и обострано корисни”, саопштила је ЕК након тадашњег договора Брисела да уведу „плус 25 одсто” царине на извоз САД у ЕУ.

Каснији ставове Брисела да прихвата „само” међусобне „нула царине”, и спискови контрацаринских мера, са датумом ступања на снагу 7. августа, практично су, може се рећи, пали у воду. Брисел ипак неће потегнути „царинску пушку” на Америку како је до суботе претио.

Тешко је претпоставити шта ће надаље бити са царинско-трговинским односима САД и ЕУ. Наиме, Фон дер Лајенова је навела да постигнути договор обухвата и баснословни извоз „фармацеутских производа као и полупроводнике”. Формулација је била деликатна: „Имамо 15 одсто царине на фармацеутику. Каква год да буде каснија одлука председника САД о томе како да се носи са фармацеутским производима уопште на глобалном нивоу, то је на другом папиру.” Трамп је иначе, уочи пута у Шкотску, најавио да ће сектор фармације бити издвојен из свих будућих тарифних споразума. Што се полупроводника тиче, амерички министар трговине Хауард Лутник објавио је у недељу да ће нове тарифе САД за полупроводнике бити објављене за око две седмице.

Деликатно је питање и колико су се Трамп и Фон дер Лајенова разумели кад је реч о извозу челика и алуминијума. Шеф Беле куће сугерисао је да „плус 50 одсто” царине ту остају и за Европљане. Председница ЕК тврди да Вашингтон и Брисел на том терену успостављају „систем квота”. Одлука о царинама на извоз вина и других алкохолних пића из ЕУ у САД, (велика ставка, на пример за Француску) у Шкотској није донета.

У међувремену, горка пресабирања почела су у Европи, сместа након објаве „историјског”, или како га неки зову „оквирног” договора.

„Немачка ће највише испаштати по основу овог споразума. Највећа европска економија суочиће се са падом производње од 15 процената, ЕУ у целини са падом од 11 одсто, у поређењу са постојећом царинском стопом”, оцењују из немачког Kiel Institute for World Economy, пренео је „Њујорк тајмс”.

У политичкој арени ЕУ, критике пљуште од јуче ујутру.

„Доналд Трамп је појео Урсулу фон дер Лајен за доручак. У преговорима Трамп је тешка категорија, док је мадам Фон дер Лајен перолака категорија”, оценио је мађарски премијер Виктор Орбан.

Француски премијер Франсоа Бајро био је оштрији: „Тмуран је дан када се савез слободних народа, окупљених да потврде своје заједничке вредности и бране своје заједничке интересе, предаје покорности.”

Шта год да је договор Трампа и Фон дер Лајенове, он сада иде на одобравање 27 чланица уније. Иначе, Џеј-Ди Ванс, заменик председника САД, иронично је прокоментарисао да ће упркос свему „америчка штампа критиковати Трампа да је постигао само 99,9 одсто планираног са ЕУ”.