Европљани мењају курс према Израелу

Антиизраелско расположење се шири Европом после свакодневних слика које стижу из Газе о гладним Палестинцима и информација о броју убијених, међу којима је и много деце. Очигледно су те слике постале претешке за многе европске политичаре у ситуацији када је јасно да влада Бенјамина Нетанјахуа нема намеру да удовољи учесталим захтевима за прекид ватре и испоруку хуманитарне помоћи у енклаву. Зато многи верују да је Европа на корак од увођења санкција Израелу јер су чак и произраелски настројени Европљани постали забринути због израелског поступања у рату у Гази.

Европска комисија је прекјуче предложила да се израелски субјекти искључе из финансирања путем програма „Хоризонт Европа”, водећег програма ЕУ за истраживање и иновације. Тај потез долази у тренутку када се још један стуб евро-израелске сарадње – Споразум о придруживању између ЕУ и Израела – суочава са интензивном контролом.

Комесари ЕУ су се сложили да предложе делимичну обуставу истраживачког програма „Хоризонт Европа” са Израелом вредног преко 100 милиона евра.

Јавно негодовање у Европи због силовања, убистава и других злочина почињених над Израелцима од стране терориста Хамаса 7. октобра 2023. године је, како пише Евроактив, избледело.

У Европи су увек постојала жаришта антиизраелског расположења у Шпанији, Ирској, па чак и Словенији. Али се сада атмосфера мења на целом континенту. Лабуристичка партија британског премијера Кира Стармера суочила се са жестоким реакцијама муслиманске заједнице након почетних произраелских порука.

Француски председник Емануел Макрон је најпре био мишљења да би палестинска држава требало да се формира на крају мировног процеса, а сада најављује да ће Париз једнострано признати државу Палестину у септембру на заседању Генералне скупштине УН. Француска је тренутно и суорганизатор тродневне конференције у УН о спровођењу решења о две државе.

Макронов потез је уследио после објављивања међународне декларације коју је прошле недеље подржало око 20 земаља ЕУ, а којом се осуђује патња цивила у Гази. Главна порука потписника је била да рат у Гази мора одмах да се заврши. Иза иницијативе нису стале само земље за које се верују да су наклоњене палестинској ствари попут Шпаније, Ирске, Белгије, већ и чврсти савезници Израела – Холандија и Пољска, па чак и конзервативна влада Аустрије. Потез Аустрије је можда био највише изненађујући с обзиром на то да је владајућа десничарска Народна странка раширила израелску заставу са крова зграде у којој седи канцелар као знак солидарности са Израелом много пре 7. октобра.

Немачка се још суздржава од јавног исказивања неслагања са политиком израелске владе. Ова земља има једну од највећих муслиманских популација у Европи. У телефонском разговору са израелским премијером Бенјамином Нетанјахуом, канцелар Фридрих Мерц је изразио „велику забринутост због катастрофалне хуманитарне ситуације у Гази”. Али званични Берлин није још за признање палестинске државности. Међутим, Мерц више не искључује могућност да Берлин подржи санкције против Израела. Чак и немачки дипломатски кор показује знаке неслагања са политком своје владе. Немачки медији су прошле недеље известили да је 130 дипломата у Министарству спољних послова формирало интерну мрежу која позива министра спољних послова Јохана Вадефула да размотри санкције и заузме чвршћи став према Израелу.

Главна предност Европе против Израела је трговина. ЕУ је највећи трговински партнер Израела, са отприлике једном трећином његове глобалне трговине. Према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ), трећина оружја које увози Израел долази из Немачке. До сада је пет европских земаља суспендовало неке лиценце за извоз оружја.

Влада британског премијера Кира Стармера је отказала неке лиценце и увела санкције израелским министрима. Међутим, Велика Британија наставља да извози хиљаде војних производа у Израел упркос званичној суспензији.

Више европских земаља, предвођених Шпанијом, инсистирало је на санкцијама против Израела, тврдећи да крше људска права утврђена Споразумом о придруживању између ЕУ и Израела, споразумом о продубљивању трговинских и политичких веза, потписаним 2000. године.

Холандија је забранила улазак у земљу израелским министрима Безалелу Смотричу и Итамару Бен-Гвиру, наводећи као разлог њихову подршку „етничком чишћењу” палестинског становништва и насиљу према цивилима у појасу Газе. Министар спољних послова Холандије Каспар Валдкамп објавио је да је та одлука донета због поновљених позива Смотрича и Бен-Гвира на насиље према Палестинцима, пренео је „Тајмс ов Израел”. Према његовим речима, они су активно подстицали нападе досељеника и подржавали „етничко чишћење” у Гази.

У одговору на забрану, Бен-Гвир је на друштвеним мрежама навео: „Чак и ако ми буде забрањен улазак у целу Европу, наставићу да радим за нашу земљу”.

Он је критиковао Европу због, како је рекао, „толеранције према терористима и бојкота израелских лидера”, називајући то двоструким стандардима.

Израелски министар спољних послова Гидеон Сар изјавио је да Израел неће попустити под међународним притисцима да оконча рат у Гази, нити да ће стране силе успети да га натерају да прихвати палестинску државу. Он је осудио кампању међународног притиска која позива Израел да оконча рат, што би, према његовим речима, омогућило Хамасу да задржи власт у Гази. „То се неће десити. Без обзира колико притисака било, Израел неће попустити”, рекао је Сар.

Он је истакао да је други циљ ове кампање присилити Израел да прихвати решење о две државе. „Усмеравање ка палестинској држави данас значи стварање Хамасове државе. То се неће десити”, поручио је Сар.

Он је оптужио европске владе да дозвољавају да њихове политике буду обликоване њиховим „великим муслиманским популацијама”, а да се Израел жртвује како би се умирила та бирачка тела.

Између осталог, Сар је изјавио да је ситуација у Гази „тешка”, али да су тврдње о гладовању неистините.

Шефица европске дипломатије Каја Калас је поручила: „Све опције остају на столу ако Израел не испуни своја обећања”.