Французи пишу: Да ли Курти уопште жели мир

Угледни француски лист Фигаро посветио је пажњу случају ухапшеног члана преговарачког тима у дијалогу Београда и Приштине Игора Поповића, наводећи да су и Србија и Француска затражиле његово хитно ослобађање. Француски лист пише да је хапшење само још један у низу потеза Албина Куртија којима покушава да испровоцира оштру реакцију Београда и придобије одобрење међународне заједнице за ширу акцију против српског становништва. На другој страни, председник Србије Александар Вучић вешто избегава ову замку и инсистира на мирном решењу и стабилности региона, пише Фигаро.

Текст преносимо у целости.

„Задужен за Дијалог о миру између Београда и Приштине, члан преговарачког тима Србије Игор Поповић ухапшен је 20. јула од стране албанске полиције због тога што је подсетио на злочине ОВК из 1998. године. Он се тренутно налази у затвору. Србија, али и Француска, захтевају његово хитно ослобађање.

На шта циљају албанске власти на Косову? Већ две недеље један од српских преговарача задужених за вођење Дијалога између Београда и Приштине, у оквиру европског посредовања за нормализацију односа између ова два балканска суседа, налази се у затвору у Гњилану, малом граду у некадашњој српској покрајини која је 2008. прогласила независност.

Игора Поповића су 20. јула ухапсиле косовске полицијске снаге у Брњаку, где још увек живи неколико хиљада Срба. Недуго након његовог привођења, истражни судија је наложио његово задржавање од 30 дана. Његов злочин? „Подстицање раздора и нетолеранције“.

У чему се тачно састоји тај „вербални деликт“ који му се ставља на терет? Позван да ода почаст сећању на 47 убијених Срба и Рома и на десетине мештана из околине Ораховца које су отели припадници ОВК у јулу 1998. године, Поповић је 18. јула у Великој Хочи одржао говор у којем је овај покрет, оружану ударну снагу албанских сепаратиста, назвао „терористичком организацијом“ (израз који су у то време користиле југословенске власти, али и Сједињене Америчке Државе све до 1997. године), одговорном за „убиства Срба“.

Све су то истине, чињенице које су признате, укључујући и од стране Међународног кривичног суда у Хагу, преко Специјалног суда за Косово, који води поступке против четворице припадника руководства ОВК, међу којима је и бивши председник (2016–2020) Хашим Тачи, због тих злочина: они се сматрају потенцијалним ратним злочинима и злочинима против човечности. Али, скоро тридесет година након тих догађаја, Косово и даље сваку акцију спроведену у оквиру борбе за ослобађање земље од српског туторства сматра чином отпора, чак и убиство цивила.

„Чиста борба ОВК је темељ наше државе и не може се доводити у питање“, изјавио је Смајл Латифи, градоначелник Раховеца, као реакцију на случај Поповића.

Вучић чува мир и стабилност

Француски Фигаро подсећа на речи председника Србије Александра Вучића да неће бити сукоба јер ће се Београд увек борити за очување мира и стабилности.

Влада Србије је одмах реаговала на ово хапшење, оценивши га као „озбиљно и неприхватљиво кршење основних права и слобода“.

Амбасадорка Србије у Француској Ана Хрустановић види у овом хапшењу „нову провокацију са циљем дестабилизације ситуације на терену и у региону, која директно утиче на Дијалог између Београда и Приштине.

Неприхватљиво је да чланови преговарачког тима који учествују у Дијалогу буду хапшени“. У исто време, једнако је незамисливо да било ко буде гоњен само зато што је поменуо злочине који су међународно признати као такви, почињени над Србима на Косову и Метохији.“

Министарство спољних послова Француске такође је изразило своје неразумевање у саопштењу објављеном 24. јула:

„Француска подсећа на своју подршку европском посредовању у корист нормализације односа између Србије и Косова. То подразумева да преговарачи и њихови тимови могу слободно и безбедно да се крећу у обе земље. Француска жели да српски заменик преговарача господин Игор Поповић буде ослобођен у најкраћем року.“ Европска комисија, опрезнија у свом тону, изразила је жељу „да се у потпуности поштују владавина права и право на правично суђење“.

Породица и адвокати Игора Поповића, чији је рад у оквиру комисија за потрагу несталих особа (и Срба и Албанаца) одувек био цењен, успели су да га посете у његовој ћелији. Заменик Петра Петковића, директора Канцеларије за Косово и Метохију, поновио им је да верује да није увредио никога тиме што је током свог излагања изнео просте чињенице.

Дејан А. Васић, који води његову одбрану, наглашава да његове изјаве ни на који начин не представљају кривично дело. Међутим, неки Поповићеви блиски сарадници не деле тај умерени оптимизам. Јер за њих, као и за бројне посматраче, ово хапшење представља део ширег процеса застрашивања, па чак и прогона (правног и економског, ако не и физичког) српске мањине на Косову. Супротно званичној реторици косовских власти, које су под будним оком представника Европске уније који желе успостављање регионалног мира, чини се да се чини све како би се Срби подстакли да напусте земљу. Поготово уочи парламентарних избора: већ петнаест година, антисрпство је гаранција изборне победе у албанском делу Косова.

Премијер Албин Курти (националистичка левица) то је добро разумео и већ две године не престаје са провокацијама: 2022. године, након што је онемогућио отварање бирачких места у Косовској Митровици, граду подељеном између Срба на северу и Албанаца на југу, замало је изазвао сукоб тиме што је наметнуо обавезу да аутомобили који се крећу на српском делу Косова морају имати албанске регистарске таблице, што је изазвало и бес Београда. Мир се на крају вратио, али не задуго. Неколико месеци касније, Курти је дозволио размештање албанских специјалних јединица у истом претежно српском региону, што је довело до постављања барикада и озбиљних тензија. Затим је наметнуо албанске градоначелнике на чело села са већинским српским становништвом.
Резултат: насиље и немири у којима је повређено на десетине људи, међу Србима, Албанцима, полицијом, припадницима КФОР-а, па чак и међу новинарима који су извештавали о догађајима.

У суштини, Албин Курти се понаша као да се нада да ће председник Србије Александар Вучић реаговати довољно оштро како би он могао да завапи о вуку и о повратку српског империјалистичког национализма. За сада, Вучић није упао у ту замку. Док позива на окончање албанског терора, поновио је да „неће бити сукоба, јер ћемо се увек борити да сачувамо мир и стабилност“. Али, да ли Албанци на Косову то заиста желе са своје стране?“