Лажна боловања угрожавају и нова улагања у државу

Злоупотреба боловања врло је озбиљан проблем – и за послодавце и државу, јер угрожава постојеће инвестиције и отежава нова улагања, због чега је неопходно што хитније решавати овај проблем како би се смањило одсуство са посла. Иако нема званичних података о броју лажних боловања, проналажење решења за овакав изазов, како саопштава Привредна комора Србије (ПКС), важно је и пре почетка имплементације система е-боловања, чије се увођење очекује до краја године.

То је потврдило и Министарство финансија, истичући да ће систем е-боловања стати на пут несавесном и неоправданом отварању боловања. Дотад Министарство здравља предлаже да власници компанија доставе податке о запосленима за које сматрају да су на сумњивом боловању Министарству привреде, а да их затим то министарство проследи Министарству здравља, које преко директора домова здравља проверава сумњива боловања. Јер анкета ПКС је показала да је у 133 компаније проверавано коришћење права запослених на боловање, како би се размотрило покретање ванредног надзора, оправданост одсуства са посла и усклађеност са важећим прописима.

– Највећи проценат одсуства са рада забележен је у јануару и јулу, а највише података стигло је из Војводине, Шумадије, као и из западне, јужне и источне Србије. По делатностима, најзаступљеније су металска и електроиндустрија, текстилна, биљно-прехрамбена, шумарство и комуналне службе – навели су у ПКС.

Синдикати, међутим, истичу да у пракси нема поузданих статистичких података о злоупотребама боловања. Како подсећа Драган Тодоровић, председник Савеза самосталних синдиката Београда, радници у Србији узимају драстично мање боловања од осталих у Европи, јер имају велике одбитке од плате.

– У Европи смо међу пет земаља где радници иду најмање на боловање. Ту су Румунија, Бугарска, Грчка, Пољска, па онда ми. Подаци кажу да од укупног броја запослених људи у Србији, пет одсто отвара регуларно боловање, а у ЕУ тај постотак иде и до 14 – открива Тодоровић.

Послодавци се често позивају на то да су злоупотребе боловања учесталије на југу Србије, посебно у време сезонских послова, када радници, поготово они на минималцу, отварају боловање да би ишли на пољопривредне радове и тако зарадили додатни новац на плату, која не може бити нижа јер је ионако минимална.

– На основу жалби већих послодаваца с југа Србије, ПКС је урадила анализу по којој на отприлике 23.000 запослених од 20 до 30 одсто њих одлази на боловање. То ипак није доказ да је реч о лажним боловањима, а и у односу на више од 2,6 милиона запослених у Србији, тај постотак је заиста мали, тако да не знам да ли је то баш ваљан узорак – истиче Тодоровић, додајући да е-боловање још није стартовало, али да је питање да ли ће се и тако решити овај проблем.

– Само може да олакша људима да брже и лакше доставе дознаке лекарима – истиче он.

Решење види у томе да фирме које имају такве проблеме са радницима треба да размотре како се постављају према запосленима, какав им је социјални дијалог, како се радници осећају на радном месту, каква је безбедност на раду...

Да ће електронско достављање дознака бити добро и позитивно решење, сматрају у Унији послодаваца Србије.

– Ипак, потребно је да цела Србија буде дигитализована, умрежена, и да послодавац има интернет и да све то беспрекорно функционише. Тиме ће се уштедети на времену и за запосленог је добро јер он као болестан неће морати да иде да носи дознаке послодавцу. Све то би можда могло донекле да спречи злоупотребе боловања, али није то срж проблема. И лекарска струка мора другачије да се односи, јер лекар је тај који добро треба да процени да ли природа болести захтева мировање и недолазак на посао – истиче Светлана Будимчевић из уније, додајући да злоупотреба боловања није проблем само за послодавце већ и за цео систем.

– Када се боловање продужава о трошку државе, после оног од месец дана које иде на терет послодавца, онда сви ми који плаћамо доприносе за здравство имамо проблем. Осиромаши се Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО), посебно ако се новац троши на боловања која су злоупотребљена – објашњава Будимчевићева.

Зато су битне контроле, јер када посумња на злоупотребу, послодавац може да се обрати и надлежној лекарској установи да се утврди да ли је било злоупотребе. Може такође и кроз свој општи акт да пошаље запосленог на независну контролу, на пример на неку приватну клинику, додају у унији.

– Отказ није решење и злоупотребе су тешко доказиве у принципу, јер запослени може да каже да није сам себи написао дознаку – закључује Будимчевићева.

Проверу је теже спровести јер РФЗО има само податке за запослене којима исплаћује накнаду. То су запослени који на боловању проведу дуже од 30 дана.

Послодавац може да пошаље радника на контролни преглед

Има послодаваца који сматрају да ће скраћење периода боловања на терет послодавца решити проблем (сада траје 30 дана), а неки покушавају да уходе раднике детективима, што представља криминализацију – и радника и лекара.

– Радник има право да оде на боловање кад је болестан и не треба да се устеже да размишља да ли ће га неко уходити. Доктори нису врачеви, нити њих треба само кривити. Послодавац може да пошаље радника на контролни преглед и он је обавезан да се одазове. Постоји и приговор РФЗО који има првостепену и другостепену комисију, где то може да утврди. Стога, најновији предлог министра здравља није у домену здравствене заштите – наводи Драган Тодоровић.