Крсмановић: Немамо мађионичаре, али имамо врхунске играче

Пе­тар Кр­сма­но­вић, бло­кер се­лек­ци­је Ср­би­је ко­ји при­па­да ста­ри­јој гар­ди, има већ 35 ле­та. Али у гла­су аса „ор­ло­ва” про­ве­ја­ва та же­ља, мо­тив и енер­ги­ја ко­је је имао свих прет­ход­них го­ди­на. Да упра­во ис­ку­ством и за­јед­но са Бо­жи­да­ром Ву­чи­ће­ви­ћем, „но­вим” на спи­ску се­лек­то­ра Ге­ор­геа Кре­цуа, баш по­мог­не пла­ви­ма на Свет­ском пр­вен­ству на Фи­ли­пи­ни­ма од 12. до 28. сеп­тем­бра!

Рас­по­ло­жен је ве­де­та у дре­су пла­вих са бро­јем 7. Ра­дио је и тре­ни­рао, док су ње­го­ви са­и­гра­чи во­ди­ли бор­бе у Ли­ги на­ци­ја. Од по­чет­ка и до­го­во­ра са ру­мун­ским струч­ња­ком до тре­нут­ка ка­да ће да­нас по­но­во да уђе у дво­ра­ну са не­ким но­вим, а не­ким и ста­рим ли­ци­ма.

Ка­ко се осе­ћа, шта оче­ку­је од Свет­ског и од Ср­би­је на Фи­ли­пи­ни­ма, у раз­го­во­ру за „Спорт­ски жур­нал” Пе­тар Кр­сма­но­вић је искре­но при­чао.

На спи­ску за СП је и ва­ше име, но­ви­на, али и не, ка­кав је био до­го­вор са се­лек­то­ром Кре­цу­ом?

– Имао сам од­мор од три ме­се­ца, ствар­но ми је био по­тре­бан по­го­то­ву по­сле 10 го­ди­на игра­ња и Ли­ге на­ци­ја, свет­ског, европ­ског, про­шле го­ди­не Ига­ра у Па­ри­зу. Пр­ви пут сам до­био три ме­се­ца сло­бод­но за Ли­гу на­ци­ја. Звао ме је се­лек­тор и за ВНЛ, али смо се до­го­во­ри­ли да се од­мо­рим. Раз­у­мео ме је у пот­пу­но­сти, а ме­ни је при­ја­ло. Бо­же здра­вља, вра­ћам се ја­чи не­го икад раније!

Ка­кав се Пе­тар вра­ћа у тим, шта мо­же­мо да оче­ку­је­мо од вас, ту су и мла­ди, ис­пра­ти­ли сте њи­хо­ве пар­ти­је?

– Гле­дао сам, има све­же кр­ви што се ка­же. Ипак, фа­ли ма­ло ква­ли­те­та. До­бро пр­ва је го­ди­на, микс и сме­на ге­не­ра­ци­је не скроз, али до­брим де­лом. На­дам се да ћу мо­ћи да им по­мог­нем у сва­ком сми­слу и на те­ре­ну, где год бу­де тре­ба­ло. Да про­ба­мо да се ску­пи­мо, бу­де­мо што бо­љи и та­кви иза­ђе­мо из при­пре­ма за Свет­ско. А на тур­ни­ру, да про­ба­мо да бу­де­мо из­не­на­ђе­ње! Објек­тив­но, ни­ко у нас не по­ла­же на­де да уђе­мо у нај­бо­љих осам. А ја ве­ру­јем да мо­же­мо у че­тврт­фи­на­ле. Има­мо пра­во да са­ња­мо, да у то ве­ру­је­мо! Би­ће ја­ки ри­ва­ли. Пр­во гру­пу да про­ђе­мо по­сле осми­на фи­на­ла. Ипак, не мо­же­мо да гле­да­мо са­мо про­тив­ни­ке, тре­ба пр­во се­бе. С дру­ге стра­не, тре­ба би­ти ре­а­лан. Са нас не­ко­ли­ко ста­ри­јих ко­ји смо про­шли нај­ја­че ли­ге све­та за­што да се не на­да­мо. Бит­но је да се вра­те Пе­рић и Ку­јун­џић, ду­го су има­ли про­бле­ма с ра­ме­ном. На­дам се да ће са њи­ма све би­ти као тре­ба. По­сле то­га да се жр­тву­је­мо у сва­ком сми­слу и да игра­мо за сва­ки по­ен, бод.

На че­му гра­ди­те то­ли­ки оп­ти­ми­зам?

– Да га не­мам, искрен да бу­дем, не бих ни био ту. Не­ма ту са­да Ко­ва­че­ви­ћа, Под­ра­шча­ни­на, Ата­на­си­је­ви­ћа, свет­ских зве­зда. Али не­ма ве­зе, опет су ту Лу­бу­рић ко­ји игра од­лич­но, Мар­ко Иво­вић, МВП Ку­па Ру­си­је, Јо­во­вић, ду­го­го­ди­шњи играч. Та­ко­ђе, се­лек­тор Кре­цу је пре­по­знао, и ни­је пре­у­зео ре­пре­зен­та­ци­ју тек та­ко. Има план да ура­ди не­што са њом. И ње­го­ва енер­ги­ја је из­у­зет­но ва­жна, бо­ри се и то оста­вља ути­сак и ме­ни док сам гле­дао ме­че­ве. Не­ма ве­зе, по­но­ви­ћу и игра­чи­ма и да не про­ђе­мо гру­пу, да ми бу­де­мо на те­ре­ну пра­ви, да се по­но­си­мо што но­си­мо грб и за­ста­ву на дре­су и да жар­гон­ски ре­че­но, ги­не­мо за сва­ку лоп­ту. И да ис­пад­не­мо из гру­пе, ићи ће­мо уз­диг­ну­та че­ла.

Ка­ко сте се осе­ћа­ли док сте гле­да­ли Ср­би­ју у Ли­ги на­ци­ја?

– Би­ло ми је те­шко. Пр­ва утак­ми­ца тре­ћег ви­кен­да Ли­ге на­ци­ја са Ита­ли­јом где је ри­вал по­ка­зао да је кла­са. Али би­ло ми ја баш муч­но, ту смо не­где, па ни­смо… Гу­би­мо на не­ке тех­нич­ке ства­ри ма­да смо се бо­ри­ли. По­ра­зи­ло ме је баш то, ре­зул­тат и се­то­ви на 15, 14… И ра­ни­је смо гу­би­ли и до­би­ја­ли од Азу­ра. Ни­смо то­ли­ко баш, иако су они свет­ски пр­ва­ци. Али Укра­ји­на и Ка­на­да су нам да­ли ве­тар у ле­ђа, са Сло­ве­ни­јом смо по­ка­за­ли да мо­же­мо да игра­мо на ни­воу.

Ко­ли­ко сте ра­ди­ли, ка­да сте по­че­ли са тре­нин­зи­ма за Свет­ско?

– Ра­дио сам од по­чет­ка ју­на. Та­да сам и ре­као Кре­цуу да мо­же да ра­чу­на на ме­не на Свет­ском, по­што­вао сам ре­жим ра­да. Сва­ки дан сам тре­ни­рао на Ко­шут­ња­ку не­кад јед­ном, не­кад два пу­та днев­но са кон­ди­ци­о­ним тре­не­ром се­лек­ци­је Ма­ти­ја­сом Ки­о­ћи­ом. Тре­ни­рао је и Бо­жи­дар Ву­чи­ће­вић и не­ко­ли­ко мла­дих мо­ма­ка. На­дам се да ћу да их стиг­нем ка­да се вра­те са од­мо­ра, да ћу да бу­дем ту не­где са фор­мом. Ха­ха­ха.

Шла­гворт, ка­ко је Ву­чи­ће­вић?

– Се­дам да­на смо нас дво­ји­ца тре­ни­ра­ли, по­све­ћен је мак­си­мал­но и дра­го ми је због то­га, да је ту, оран и же­љан да по­мог­не за пла­не­тар­ни шам­пи­о­нат. Си­гу­ран сам да хо­ће и мо­же.

Пре од­ла­ска оче­ку­ју вас при­ја­тељ­ски ме­че­ви у Фран­цу­ској и Пољ­ској, сјај­но за при­пре­му а по­сле „су­вих” тре­нин­га ?

- На Ме­мо­ри­јал­ном тур­ни­ру „Јир­жи Ваг­нер”смо чест гост, три или че­ти­ри го­ди­не. Пре то­га од­ме­ри­ће­мо сна­ге у Ка­ну са Фран­цу­ском. Има ли бо­ље про­ве­ре не­го са олим­пиј­ским шам­пи­о­ном?! По­том се­лек­ци­је из вр­ха ФИВБ ли­сте Бра­зил, Пољ­ска и Ар­ген­ти­на у Кра­ко­ву. Да смо би­ра­ли, бо­ље про­ве­ре не би­смо до­би­ли.

Ри­ва­ли на шам­пи­о­на­ту све­та?

– И Че­шка, Ки­на озбиљ­не су ре­пре­зен­та­ци­је. Бра­зил и њи­хо­ва сме­на ге­не­ра­ци­ја, али то је зе­мља од­бој­ке. Игра­ли смо то­ли­ко пу­та са њи­ма, знам ка­ко функ­ци­о­ни­ше. Ро­ђе­ни су с лоп­том. Кроз исто­ри­ју по­след­њих 30 го­ди­на су не­у­мо­љи­ви, сва­ке го­ди­не до­бри. Али ста­ва сам да мо­же­мо да се но­си­мо са њи­ма.

Ко­ја би би­ла ва­ша по­ру­ка еки­пи, шта би­сте во­ле­ли да ви­ди­те у те­ре­ну од ти­ма, да се де­си на нај­ја­чем ФИВБ так­ми­че­њу?

– Са­мо да пра­ти­мо ре­чи се­лек­то­ра, про­шао је мно­го то­га, во­дио успе­шно Сло­ве­ни­ју, клу­бо­ве та­ко­ђе. Ка­да уђе­мо у са­лу да при­ват­не ства­ри оста­ви­мо по стра­ни и бу­де­мо фо­ку­си­ра­ни са­мо на лоп­ту. Да бу­де­мо као вој­ни­ци. Не­ма­мо не­ке ма­ђи­о­ни­ча­ре да се не ла­же­мо, не­ма­мо три или че­ти­ри зве­ри од игра­ча ко­ји од­ска­чу. Има­мо ми вр­хун­ске игра­че, али не јед­ног или дво­ји­цу да се осло­ни це­ла еки­па на њих, да они да­ју 80 од­сто, а ми да им по­ма­же­мо. За­то сам и по­ме­нуо реч вој­ни­ци. Не игра­мо за клуб и но­вац, игра­мо из ср­ца, то тре­ба сва­ки играч да схва­ти и по­на­ша се у скла­ду са тим.

По­ру­ка Кре­цуа – до­ђи и по­мо­зи

Шта вам је кон­крет­но ре­као Кре­цу, ко­ји је ваш за­да­так, ис­ку­сни сте и зна­чи­те ти­му?

– Ре­као ми је, за­пра­во пи­тао, да ли же­лиш да по­мог­неш. По­мо­зи нам ка­ко год мо­жеш, зна­чи­ће. При­зна­јем, не мо­гу од ре­чи до ре­чи, али ово је би­ла су­шти­на.

Бо­ли Бе­о­град и пра­зна Аре­на

Же­лео је Пе­тар да до­да у ин­тер­вјуу не­што што и ње­га са­мог „пе­че”, а био је по­др­шка игра­чи­ма на дру­гом тур­ни­ру ВНЛ у Аре­ни.

– Мно­го ме је за­бо­лео ма­ли од­зив у Бе­о­гра­ду. Искре­но ни­сам мо­гао да ве­ру­јем. Објек­тив­не окол­но­сти, вру­ћи­не, про­те­сти, знао сам да не­ће би­ти 20.000. Али она­ко ма­ло пу­бли­ке?!” Баш сам ту­жан иако ни­сам био на те­ре­ну, да је­сам ве­ро­ват­но би ми би­ло још го­ре. И за де­вој­ке ко­је су ус­пе­си­ма ис­пред нас би­ло је ко­рект­но, ма­да је мо­гло ви­ше. За нас сра­мот­но. Не знам за­што и шта се де­ша­ва са љу­ди­ма. Не­ма ре­зул­та­та у ре­ду, али по­др­жи­те мом­ке, бо­ре се! Ни­су фуд­ба­ле­ри, ко­шар­ка­ши, мо­жда ни тај ни­во, али ни­је се игра­ла бе­тон ли­га, не­го Ли­га на­ци­ја! Ни­су то за­слу­жи­ли.