Крстарење безбедно на пет бродова

Знајући какве су мере безбедности на многим сплавовима, осигуравајућа друштва избегавају да издају полисе клубовима на води. Неколико пута су се и они опекли на пожарима који су захватали сплавове. Како су им околности под којима је избила ватра биле сумњиве, одбили су да исплате одштету, па су их речни угоститељи тужили и увукли у процесе који се развлаче годинама.

– Као пловила, сплавови морају имати посаду у сваком тренутку. Међутим, власници не поштују то правило и пожари су им се некако исувише „згодно” дешавали увек у време када никога није било на објекту. Пошто нисмо исплатили полису, извели су нас пред суд и сада имамо неколико, не могу да кажем колико, таквих спорова који никако да се заврше – незванично кажу у једној од највећих компанија за осигурање.

Поучени таквим искуством, они прихватају да издају полисе само регистрованим сплавовима, што подразумева да су та пловила прошла технички преглед који гарантује да су на њима предузете мере предострожности од пожара и осталих недаћа. Тако је под заштитом овог друштва пет сплавова, од укупно 14 регистрованих. Власници неких познатих сплавова незванично објашњавају да гости не морају да се брину за безбедност када дођу у велике клубове на води, већ су проблем они на брзину склепани објекти.

До полисе осигурања, барем за госте, лакше долазе бродови за превоз путника, једноставније него до регистрације. У Београду постоји само пет бродова који имају дозволу за превоз путника, док остали који рекламирају крстарења раде против правила. Прописи су, међутим, донесени још пре неколико деценија и очекује се усвајање новог закона. У међувремену, приватници у наутичарском бизнису жале се да њихова пловила пролазе технички преглед али Лучка капетанија без разлога отеже упис у регистар.

– Застарела правила кажу да чамац може да превози само 12 људи, али наши катамарани, које сматрају чамцима, имају потврду Југословенског регистра бродова, који обавља технички преглед, да могу да превозе и по 50 особа. Исти такав чамац продао сам у Хрватској, где су га одмах регистровали за превоз 60 људи – наводи Петар Ђорђевић, власник Јахтинг клуба „Кеј”.

Он тврди да путнике не угрожава ни када катамарани приме више од 50 људи. Није њихова намера да пробијају ограничење али, када неко од оних који су резервисали брод доведе више људи него што је најавио, они не одбијају клијенте.

– Возимо у појасу од пет километара, на свега два минута удаљености од обале. Да нешто крене по злу, сваки капетан би могао да се приближи копну и искрца путнике на време. Када би били тако строги и на копну, ниједан аутобус не би прошао преглед. Нико не зауставља људе када претрпавају аутобус и нико се не плаши да ће то изазвати несрећу, само су бродови под сумњом – објашњава Ђорђевић.

И после техничког прегледа, Капетанија тражи гомилу додатних потврда и сертификата – каже Стеван Мицић из „Метроа на води”.

– Не кажем да ти папири немају сврху али градски бродови су возили чак и без противпожарног система и опет су први добили регистрацију – рекао је Мицић.

У Југословенском регистру бродова, на чији преглед се лађари позивају када уверавају у безбедност својих пловила, узвраћају да је разлика између великог чамца и малог брода „одавде до вечности”. Чамац може да понесе и више од 12 људи али од њега се не захтевају мере безбедности предвиђене за брод који превози путнике, па власник може да приштеди. Пловило зато региструје као чамац да би се касније сетио да се жали како би могао њиме да превози туристе и излетнике. Он њиме заиста може, ако је потребно, да превезе и више од 12 људи и да не потоне, али мере предострожности за такву пловидбу, какву обављају бродови, није предузео.

– Недопустиво је тврдити да су сви они људи који ће крстарити таквим пловилима савршено безбедни јер је то, тобоже, брод, само што надлежни неће тако да га назову. Ако пливате око чамчића, вода ће вас повући под труп, па замислите колико је већа снага која би вас увукла под брод. Боље и да не замишљате шта би се десило да велики брод почне да тоне јер ни врхунски пливач не би имао шансе да се извуче на површину – упозорава Слободан Миливојевић, директор Југословенског регистра бродова.

Ни жалбе бродовласника и чамџија да се поступак уписа отеже месецима и годинама нису поткрепљене, тврде у Регистру. Капетанија тражи само оно што јој налажу закони и међународне конвенције, које су изгласане на највишем могућем нивоу, у Уједињеним нацијама. Национални прописи могу бити прилагођени али то значи само да ће бити јачи од тих стандарда. Нови закон о унутрашњој пловидби биће, дакле, још строжи од постојећег, убеђени су челни људи Регистра.

– Упис је, чујемо, бржи у другим градовима, али то зависи од трговинских судова, који одлучују о регистрацији. Трговински суд у Београду је загушен, али то је проблем свих, не само лађара – оцењује Мишо Мацура, технички директор Регистра.