БиХ де­ли и од­нос пре­ма ра­ту у Га­зи

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка

Ба­ња­лу­ка – Ак­ту­ел­ни су­коб из­ме­ђу Изра­е­ла и Ха­ма­са по­но­во је ого­лио ду­бо­ке уну­тра­шње по­де­ле у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни. Иако се ра­ди о спољ­но­по­ли­тич­ком пи­та­њу, ре­ак­ци­је до­ма­ћих по­ли­тич­ких ак­те­ра и јав­но­сти по­ка­за­ле су да су и нај­о­се­тљи­ви­је те­ме у све­ту че­сто у функ­ци­ји до­ма­ћих на­ра­ти­ва и вла­сти­тих по­ли­тич­ких и на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са, чи­ме се, су­де­ћи по ста­во­ви­ма из свет­ских пре­сто­ни­ца, из­гле­да ру­ко­во­де и зе­мље да­ле­ко сна­жни­је од БиХ.   

Док бо­шњач­ки по­ли­ти­ча­ри и ве­ли­ки део јав­но­сти пру­жа­ју сна­жну и емо­тив­ну по­др­шку па­ле­стин­ском на­ро­ду, срп­ски и хр­ват­ски по­ли­тич­ки пред­став­ни­ци ста­ју уз Изра­ел. Пи­та­ње при­зна­ња Па­ле­сти­не као не­за­ви­сне др­жа­ве до­дат­но је ак­ти­ви­ра­но на­кон на­ја­ва да би Фран­цу­ска и још не­ке европ­ске зе­мље мо­гле ићи тим пу­тем, за раз­ли­ку од Аме­ри­ке.

Ове на­ја­ве су од­јек­ну­ле и у БиХ, где ста­во­ви по том пи­та­њу мо­жда ви­ше от­кри­ва­ју о уну­тра­шњим тен­зи­ја­ма, не­го о ствар­ним ана­ли­за­ма бли­ско­и­сточ­не ре­ал­но­сти. Ме­ђу пр­ви­ма ко­ји су пру­жи­ли по­др­шку Изра­е­лу би­ла је Бор­ја­на Кри­што (ХДЗ БиХ), пред­се­да­ва­ју­ћа Са­ве­та ми­ни­ста­ра БиХ, ко­ја је осу­ди­ла на­пад Ха­ма­са на Изра­ел и пру­жи­ла по­др­шку тој зе­мљи да се об­ра­чу­на са екс­тре­ми­сти­ма. Ка­ко на­во­де „Не­за­ви­сне” у том пе­ри­о­ду бо­шњач­ки по­ли­ти­ча­ри на по­чет­ку су би­ли по­при­лич­но не­у­трал­ни, да би ка­сни­је та су­здр­жа­ност пре­ра­сла у не­дво­сми­сле­ну по­др­шку Па­ле­сти­ни. У Са­ра­је­ву у не­ко­ли­ко на­вра­та ор­га­ни­зо­ва­ни и ску­по­ви по­др­шке па­ле­стин­ском на­ро­ду. С дру­ге стра­не, у Ре­пу­бли­ци Срп­ској од по­чет­ка је пру­же­на по­др­шка Изра­е­лу.

На­кон Ма­кро­но­ве на­ја­ве, пред­сед­ник РС Ми­ло­рад До­дик оштро се ус­про­ти­вио мо­гућ­но­сти при­зна­ња од стра­не БиХ, оце­нив­ши да „при­зна­ње Па­ле­стин­ске са­мо­у­пра­ве као др­жа­ве без би­ло ка­квог до­го­во­ра с Изра­е­лом ни­је чин ми­ра, већ ства­ра­ње до­дат­них про­бле­ма”. „Сна­жно по­др­жа­вам ра­ци­о­на­лан став Изра­е­ла и ве­ли­ког де­ла ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це да се јед­но­стра­ним по­ли­тич­ким ге­сто­ви­ма не ре­ша­ва­ју де­це­ниј­ски су­ко­би”, ре­као је До­дик, до­да­ју­ћи да се не мо­же при­зна­ти „др­жа­ва ко­ја фак­тич­ки не по­сто­ји”. Он је до­дао да „Фран­цу­ска и Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја сво­јим по­те­зи­ма по­ку­ша­ва­ју да ту­ђим жи­во­ти­ма ле­че вла­сти­те ге­о­по­ли­тич­ке фру­стра­ци­је, гу­ра­ју­ћи свет ка још ду­бљој не­ста­бил­но­сти”. „Мир из­ме­ђу Изра­е­ла и Па­ле­сти­не мо­же на­ста­ти, пр­во кроз ели­ми­на­ци­ју те­ро­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ха­мас, а по­том кроз до­го­вор је­вреј­ског и па­ле­стин­ског на­ро­да, а не кроз сим­бо­лич­не и ис­хи­тре­не од­лу­ке ко­је иг­но­ри­шу ре­ал­ност на те­ре­ну”, сма­тра До­дик. 

Ни Хр­ват­ска се ни­је ја­сно од­ре­ди­ла о овом пи­та­њу, а пор­тал „Билд” из БиХ на хр­ват­ском је­зи­ку у ана­ли­зи пи­ше ка­ко се у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, као ком­плек­сној зе­мљи, Изра­ел за раз­ли­ку од мно­гих ме­ђу­на­род­них ак­те­ра, до­след­но за­ла­же за пра­ва Хр­ва­та. То би, ка­ко се на­во­ди, За­греб мо­рао има­ти у ви­ду, на­ро­чи­то јер при­зна­ње Па­ле­сти­не не би до­не­ло ни­ка­кву кон­крет­ну ко­рист Хр­ват­ској. 

У Са­ра­је­ву пак не­ма­ју ле­по ми­шље­ње о по­ли­ти­ци и ак­тив­но­сти­ма Изра­е­ла. Не­дав­но је европ­ским ра­би­ни­ма ус­кра­ће­но го­сто­прим­ство у том гра­ду, што се ту­ма­чи­ло као гест ко­ји ша­ље ду­бљу по­ру­ку о сен­ти­мен­ту пре­ма Изра­е­лу. На­кон ста­во­ва ко­је је из­нео До­дик, Де­нис Зви­здић, пред­се­да­ва­ју­ћи Пред­став­нич­ког до­ма Пар­ла­мен­тар­не скуп­шти­не БиХ, оп­ту­жио је пред­сед­ни­ка РС за „по­др­шку уби­ја­њу и из­глад­њи­ва­њу де­це и ци­ви­ла у Га­зи”, оце­нив­ши да се ра­ди о „ира­ци­о­нал­ној мр­жњи пре­ма му­сли­ма­ни­ма”. „До­дик не зна ни­шта о исто­ри­ји Па­ле­сти­не”, сма­тра Зви­здић, под­се­ћа­ју­ћи да Па­ле­сти­ну при­зна­ју 147 др­жа­ва чла­ни­ца УН, укљу­чу­ју­ћи и зе­мље ко­је До­дик ви­ди као по­ли­тич­ке са­ве­зни­ке – Ру­си­ју, Ки­ну и Ма­ђар­ску.   

Иако ни европ­ске зе­мље не­ма­ју ујед­на­чен став пре­ма Ма­кро­но­вој на­ја­ви, ам­ба­са­дор БиХ при УН Злат­ко Ла­гум­џи­ја ре­као је да БиХ по­др­жа­ва став ЕУ пре­ма кри­зи на Бли­ском ис­то­ку. Он је ис­та­као да је став БиХ ја­сан и прин­ци­пи­је­лан. „Је­ди­но ду­го­роч­но ре­ше­ње је оно с две др­жа­ве, с Па­ле­сти­ном и Изра­е­лом, пу­но­прав­ним чла­ни­ца­ма УН, ко­је жи­ве јед­на по­ред дру­ге у ми­ру, си­гур­но­сти и ме­ђу­соб­ном при­зна­њу”, оце­нио је Ла­гум­џи­ја. 

Ли­дер СДА Ба­кир Изет­бе­го­вић на­пи­сао је на дру­штве­ним мре­жа­ма да је „Изра­ел су­ко­бом у Га­зи ста­вио знак јед­на­ко­сти из­ме­ђу ци­о­ни­зма и на­ци­зма”, на шта је ре­а­го­ва­ла ам­ба­са­дор­ка Изра­е­ла у БиХ Га­лит Пе­лег. „По­ре­ђе­ње ци­о­ни­зма и на­ци­зма је увре­да за све жр­тве Хо­ло­ка­у­ста”, оце­ни­ла је Пе­ле­го­ва у пи­сму Изет­бе­го­ви­ћу и на­ве­ла да овај рат ни­је по­чео ни због ци­о­ни­зма, ни­ти изра­ел­ске агре­си­је, већ „ужа­сним на­па­дом 7. ок­то­бра 2023. го­ди­не”. Ис­та­кла је ка­ко Изет­бе­го­вић „ни­јед­ном реч­ју не по­зи­ва Ха­мас на од­го­вор­ност”, до­дав­ши ка­ко по­ре­ђе­ње ци­о­ни­зма и на­ци­зма „из­вр­ће исто­ри­ју, ши­ри мр­жњу и уни­шта­ва на­ду у мир”.