„Енглези” на српским путевима

Према важећим законима не постоји препрека да се у Србију увезе аутомобил са командама на десној страни, због чега препродавци возила из наше земље последњих месеци хрле у Велику Британију. Услов за њихов увоз у Србију је да испуњавају Еуро 3 стандарде, а актуелни правилник о димензијама, масама и условима за регистрацију не прописују на којој страни морају да буду возачеве команде.

Половна возила су у Британији врло јефтина, чему погодује и чињеница да је и вредност фунте осетно пала у односу на евро. Због чињенице да је волан ових возила на десној страни, половни аутомобили из Енглеске нису интересантни купцима из Европске уније, јер је цена пребацивања команди у овлашћеним сервисима изузетно скупа. Са друге стране, у Србији већ постоји неколико специјализованих сервиса који се тиме баве, а цена „захвата” је од 1.000 до 2.000 евра. Ови сервиси сада су затрпани послом, па се на пребацивање волана чека и дуже од месец дана.

Према речима начелника Управе саобраћајне полиције МУП-а Србије Стојадина Јовановића, на редовним техничким прегледима возила, будући да се ради о грубој дијагностици која не подразумева расклапање возила, није ни могуће утврдити да ли је оваква преправка извршена. Он каже да се могућност да посао није обављен на начин који гарантује безбедно учешће у саобраћају подразумева уколико је то учињено од стране нестручне особе. Са друге стране, подсећа Јовановић, премештање команди са једне на другу страну возила сматра се „преправком” према члану 194. постојећег Закона о безбедности саобраћаја, а она је дозвољена само уколико је такву преправку предвидео произвођач. Тако преправљена возила морала би после пребацивања волана да се подвргну испитивању и добију атест да су безбедна.

– Информације које је МУП сакупио после уочавања повећаног увоза оваквих возила говоре да произвођачи углавном конструкторски припремају возило за премештање команди са једне на другу страну, како би се могли продавати на различитим тржиштима – казао је Јовановић. Он, међутим, тврди да би возачи који реше да команде оставе на „погрешној” страни требало у саобраћају да буду посебно обележени.

– У неким земљама, рецимо Аустралији, у којој се вози левом страном, возила са командама на „погрешној” страни означена су одговарајућим налепницама, а и осигурање за таква возила је веће. То указује на чињеницу да су у тим државама спроведена истраживања која су показала да положај места возача у аутомобилу утиче на оцену у којој је мери такво возило безбедно за учешће у саобраћају. Прегледност при претицању код возача који управљају оваквим возилима је сигурно мања него код оних са „нормалним” воланом – рекао је Јовановић

Са друге стране, шеф катедре за безбедност саобраћаја на Саобраћајном факултету у Београду Милан Вујанић каже да управљање возилом са командама на „погрешној” страни од оне којом се вози у одређеној земљи јесте „мало компликованије”, али да није забрањено.

– Да је опасно, тако нешто не би било могуће по закону. Ни у Великој Британији није забрањено да се возе аутомобили са воланом на левој страни. Све је на возачу и његовој могућности да савлада ту вештину. Подсетио бих да смо својевремено имали у Београду аутобусе „алфа ромео” са воланом на десној страни. Ако данас пажљиво загледате нека од специјалних возила комуналних служби у Београду, приметићете да нека од њих имају команде на „погрешној” страни – казао је Вујанић.