Дијаспора тражи посао

Млади стручњаци који тренутно живе и раде у иностранству спремни су да се врате у Србију ако им држава омогући да лако дођу до посла. Они би највише волели да раде у државној управи, јавном сектору, области консалтинга, одељењима за људске ресурсе и да се баве маркетингом и банкарством.

Недавно истраживање које су спровели Министарство за дијаспору и компанија Инфостуд, у коме је учествовало око 1.000 Срба из расејања, показало је да више од две трећине анкетираних планира повратак у Србију, а скоро сваки трећи намерава да то и учини ако добије добру понуду за посао. Због тога Министарство планира да на свом и сајту Инфостуда постави анкету намењену нашим исељеницима која би послужила да се прикупе информације о томе чиме би тачно људи из дијаспоре заинтересовани за повратак у Србију желели да се баве, колику би плату волели да имају и у којим компанијама би хтели да раде.

Ђорђо Прстојевић, помоћник министра за дијаспору, сматра да ће на тај начин држава добити јасан профил људи који су заинтересовани за повратак. Министарство би, каже, после тога контактирало послодавце и понудило им квалитетне стручне кадрове.

– Већ смо потписали споразум са неколико домаћих и страних фирми које су заинтересоване да запосле људе из дијаспоре. За почетак намеравамо да нашим студентима који се школују у иностранству понудимо могућност да похађају праксу у компанијама попут „Горења”, „Винера”, „Карлсберга” и „Делте”, па ако се добро покажу после тога би засновали радни однос у тим фирмама – истиче Прстојевић.

Министарство планира да у пројекат повратка младих стручних људи укључи и Привредну комору Србије и Савет страних инвеститора. А у компанији Инфостуд најављују да ће ускоро спровести истраживање које би утврдило који су то захтеви и ставови послодаваца, односно да ли постоје реалне могућности за запошљавање наших људи из иностранства у фирмама које послују у Србији.

– Истраживања која смо спровели у дијаспори показала су да сваки десети Србин из расејања тренутно ради у области интернет технологије и рачунарства, а затим у банкарству и финансијском сектору. Од укупног броја анкетираних тек око шест одсто ради у области грађевинарства, а затим следе они који раде у маркетингу, трговини, угоститељству и другим делатностима – објашњава Бранислав Јовановић, из Службе за односе с јавношћу Инфостуда. Он каже да скоро половина анкетираних људи из дијаспоре има факултетску диплому, док једна четвртина има завршену специјализацију, магистратуру или докторат. Истраживање је показало и да готово занемарљиви део Срба који живе у иностранству има средњу школу или нижи степен образовања. То иде у прилог процени Министарства за дијаспору да су од око пола милиона људи, колико их је напустило Србију од почетка деведесетих година прошлог века, око 100.000 дипломирани стручњаци. А многи од њих постали су успешни менаџери, инжењери и саветници у великим компанијама.

У Министарству тврде да 3,5 милиона Срба расутих широм света, према истраживању које је урадила Светска банка, годишње у Србију пошаље око пет милијарди долара, док је учешће девизних дознака у укупном бруто домаћем производу 13,8 одсто. Поређења ради, 2004. године Срби из расејања су послали 4,1 милијарду долара, што је Србију тада сврстало на 11. место по приливу девизних дознака.

– Највећи део тог новца послат је родбини која живи у матици, док се обим улагања дијаспоре у српску привреду мери стотинама милиона долара – наглашава Прстојевић. Он очекује да ће, упркос светској економској кризи, привредници из дијаспоре догодине инвестирати у матицу знатно више новца него ранијих година јер ће им Србија понудити знатно повољније услове за улагање него државе у којима живе.