Раскошна палата у Немањиној

Када се пође београдском Немањином улицом узбрдо из правца Железничке станице ка Славији не може да промакне масивна и лепа зграда Министарства саобраћаја. Она је недавно, одлуком Владе Србије, проглашена спомеником културе. И то веома заслужно, јер чува дах минулих времена у начину градње у Београду.

Иначе, ово здање позамашних димензија налази на територији општине Савски венац, у Немањиној број 6, и у државној је својини.

Зграда је грађена у периоду од 1927. до 1931. године, према пројекту архитекте Светозара Јовановића. Конципирана је као самостални објекат правоугаоне и издужене основе.

Архитектонски, објекат је обликован у еклектичко неокласичном духу са пропорцијама основних маса које му дају монументални ефекат. Зграда делује масивно и веома упечатљиво. Строга композиција фасада са складним облицима, примена високих стубова и пиластера представљају је као класичан пример постакадемског решења у основи и у спољашњој архитектури. Посебно интересантан детаљ је завршни мотив у виду сата – куле изнад централног тимпанона главне фасаде коју истичу бочно постављене фигуре Атланта.

Изразита ликовност зграде постигнута је скулптуралним ансамблима изведеним у камену чији су аутори Тома Росандић, Драгомир Арамбашић, Живојин Лукић, Лојзе Долинар и Ристо Стијовић.

Унутрашњи простор зграде био је подређен специјалној намени: дуж дугачких ходника биле су распоређене службене канцеларије, кабинети и главна свечана сала.

Данас се у оквиру зграде налази и Железнички музеј који је основан 1950. године. Његов улаз запази свако ко се нађе у његовој непосредној близини јер је наглашен и дотеран детаљима који зграду чине јединственом у овом делу града.

За овај новоименовани споменик културе може се слободно рећи да је значајно архитектонско дело које има не само грађевинску посебност већ и културно-историјске вредности. Спада у врхунска остварења постакадемизма у Београду између два рата. Изгледом казује о потреби да се нагласе монументалност и репрезентативна архитектонска форма која је одражавала тежњу нове друштвене стварности.

Као и код свих споменика културе, и у овом случају су предвиђене мере заштите. Ту, пре свих, спадају очување изворног изгледа спољашње архитектуре, хоризонталног и вертикалног габарита, свих конструкционих и декоративних елемената, оригиналности материјала и функционалности здања.