Поново расте подршка АФД-у у Немачкој

БЕРЛИН - Према последњој анкети немачког Института за нове друштвене одговоре (ИНСА), десничарска странка Алтернатива за Немачку (АфД) има тренутно највиши ниво подршке грађана од маја, док актуелна владајућа коалиција Хришћанско-демократске уније и Хришћанско социјалне уније (ЦДУ/ЦСУ) и Социјалдемократске партије (СПД) не би освојила већину у Бундестагу.

АфД је у недељној анкети ИНСА за Билд ам Зонтаг, први пут од средине маја достигла 25 одсто подршке грађана, што одговара повећању од једног процентног поена, преноси данас Велт.

Остале странке су, према анкети, задржале резултате од претходне недеље а ЦДУ/ЦСУ је остала најјача странка са 27 одсто подршке, а њихов коалициони партнер СПД тренутно има 15 одсто.

Заједно, ЦДУ/ЦСУ и СПД имају само 42 процента подршке, што је тренутно мање од већине у Бундестагу за коју је потребно 44 процента подршке.

Зелени имају 11 одсто подршке, странка Левица има десет, популистички Савез Сара Вагенехт БСW има четири одсто, а Либерално демократска странка (ФДП) има три одсто подршке.

ИНСА је анкетирала 1.203 особе од 28. јула до 1. августа.

Већина Немаца се не слаже са забраном АфД-а

БЕРЛИН - Према анкети коју је спровео Институт за истраживање јавног мњења Аленсбах, у источном делу Немачке се две трећине испитаника, 65 одсто изјаснило против забране странке Алетрнатива за Немачку (АфД), у поређењу са 49 испитаника који су тако одговорили на западу земље.

Анкета, која је спроведена за Франкфуртер алгемајне цајтунг, показала је и да 67 одсто западних Немаца и 88 одсто источних Немаца има присталице АфД-а међу својим познаницима, што се процењује да је имало утицаја и на њихово изјашњавање о забрани те странке, пише данас „Велт“, а преноси Танјуг.

Док је 54 одсто испитаника класификовало странку као десничарску и екстремистичку, само пет одсто присталица који је познају, односно који познају некога повезаног са том странком, имало је такав утисак.

Према истраживању које је обухватило 1.054 особе од 4. до 16. јула, још један разлог за негативан став према забрани странке јесте то што су многи испитаници претпоставили да странке које се залажу за забрану АфД првенствено желе да се на тај начин реше конкуренције.

Позиви за забрану странке АфД-а постали су све гласнији након што је Савезни завод за заштиту устава класификовао странку као крајње десничарску и екстремистичку.

Савезни уставни суд би морао да одлучи о забрани странке на захтев Савезне владе, Бундестага или Бундесрата.

Немачки министар унутрашњих послова Александар Добринт је за сада одбацио поступак забране АфД.

"Ово је фундаментално погрешан приступ“, рекао је Добринт јуче за Велт ТВ.

Он је казао да је "апсолутна заблуда" веровати да се годинама може водити политика која доводи до тога да радикалне странке постижу боље изборне резултате, а затим рећи "сада једноставно морамо да их забранимо".