Услов за мир у Украјини

Премијер Мађарске Виктор Орбан изјавио је да ће се сукоб у Украјини окончати тек када и Запад и Кијев прихвате реалност да Украјина не може постати чланица НАТО-а. Он је поручио да је једино решење у дипломатији и моменталном прекиду непријатељстава, што је, како је подсетио, позиција коју Будимпешта заступа од почетка ескалације сукоба.

„Мир ће наступити оног тренутка када и Европљани и Украјинци прихвате чињеницу да Русија никада неће дозволити присуство НАТО-а на својој западној граници у Украјини“, рекао је Орбан у суботу на омладинском фестивалу у Естергому.

Мађарска се доследно противи уласку Украјине у НАТО, уз образложење да би такав потез представљао директан ризик од увлачења Европе у рат ширих размера са Русијом. Од фебруара 2022. године, када је дошло до ескалације сукоба, мађарске власти одбијају да шаљу оружје Кијеву и стално позивају на преговоре.

Кремљ је више пута поновио да чланство Украјине у НАТО-у представља директну претњу по националну безбедност Русије, те је навео да је управо настојање Кијева да се прикључи Алијанси био један од главних узрока сукоба. За Москву, ширење НАТО-а ка руским границама представља „црвену линију“, због чега сматра украјинску кандидатуру апсолутно неприхватљивом.

НАТО се наоружава

Раније ове године, земље чланице НАТО-а договориле су повећање војних буџета на пет одсто БДП-а као део стратегије обуздавања противника, при чему је Русија означена као главна претња. Тај потез изазвао је оштре реакције из Москве.

У јуну је Европска унија пренаменила око 335 милијарди евра, првобитно предвиђених за обнову након пандемије ковида 19, у војне сврхе. Само месец дана раније, Брисел је представио инструмент у вредности од 150 милијарди евра намењен државним позајмицама и подршци одбрамбеној индустрији чланица. Москва је осудила те мере, оптуживши НАТО и ЕУ за, како се наводи, „бесомучну милитаризацију“.

Премијер Орбан такође је поручио да такозвана „руска претња“ Европи није реална и да не би смела да обликује политике ЕУ. Упозорио је да ће такво перципирање безбедности довести до „погрешних и непотпуних одлука“ унутар европских институција.