Све чешће крађе аутомобила у Грчкој

Од нашег дописника

Атина ‒ Грчка још увек спада у релативно сигурне земље и по питању безбедности на глобалном нивоу се у 2025. години између 163 државе налази на 45. Месту, што је погоршање за пет места у односу на ранији период. У европским оквирима она је на средини табеле, на 28. Месту, према статистикама ГПИ (Global Peace Index).

Када је реч о општем нивоу криминала у европским, али и светским оквирима, Грчка опет држи средину са индексом од 46,5, што је значајно ниже него у САД или Француској. Ипак, последњих година је присутно повећање криминала, али је опет сигурнија него, рецимо, Шпанија или Италија.

Као популарна туристичка дестинација и земља са развијеном мрежом путева, Грчка се посебно у урбаним, туристичким областима све више суочава са порастом крађа аутомобила, са чиме су се суочили и српски држављани. То нарочито важи за Халкидики и уопште солунску област. Годишње се украде од 12.000 до 16.000 возила, најмање 50 дневно, од чега две трећине у Атини и Солуну. Око 30 до 40 одсто возила никада не буде пронађено, што указује на деловање организованих криминалних група. Омиљене марке за крадљивце су „тојота јарис” и „корола”, јер су поуздани и често коришћени градски аутомобили. „Хјундаи” је једноставан за обијање и широко распрострањен. „Фолксвагенови” модели „голф” и „поло” су популарни међу младима и лаки за препродају, Нисанови „микра” и „кашкаи” модели су тражени због делова. Наравно, краду се и „мерцедеси” и БМВ, али по наруџбини за „извоз”.

Дешава се да украдени аутомобили буду враћени, односно пронађени на некој другој локацији, јер су служили за једнократну употребу, односно превоз миграната. Методи крађе су електронско хаковање, лажни мајстори и лажна служба помоћи која одвози „покварени” аутомобил, испоставља се у непознатом правцу...

Аутомобили се и обијају, краде се све из њега, фалсификују таблице и документа и затим одвози из Грчке. Ове појаве су честе, лоповима је тешко ући у траг те полиција апелује на туристе да инсталирају ГПС за праћење и додатну електронску заштиту, да избегавају паркирање на неосветљеним местима, али и на великим јавним паркинзима нарочито испред супермакректа... Лопови користе софистициране методе, репрограмирање чип кључева, клонирање ВИН бројева, дакле, електронске захвате. Предњаче групе Рома, затим албанске и грузинске групе... Шта чини полиција, које су нове безбедносне стратегије ове године?

Уводи се електронски надзор и нове технологије, инсталирање паметних камера на кључним тачкама у граду, путевима и лукама које аутоматски препознају регистарске таблице, затим повезивање са базама података локалне полиције и Интерпола, што омогућава аутоматску детекцију украдених возила. Централизована је база података за возила и пријављивање крађе у року од сат времена. У плану је јачање рада саобраћајне и криминалистичке полиције, односно основане су нове јединице унутар грчке полиције са фокусом на крађу возила. Врло је важна блиска сарадња са бугарском, албанском и полицијом Северне Македоније, као и чврста сарадња са Интерполом и Европолом. Део програма је и тзв. сигурна четврт, када локална заједница у сарадњи са полицијом формира комитет безбедности и помаже у праћењу сумњивих активности у њиховом крају уз брзо пријављивање надлежним органима. Дакле, Грчка када је реч о крађи возила, којој жели да стане на пут, примењује комбинацију технологије, локалне сарадње и међународне координације, стратегију која се базира на дигитализацији и паметном систему надзора, брзој размени података са ЕУ, едукацији и подстицају грађана на сарадњу и концентрисању на циљане операције у Атини, Солуну и на Криту.

Атина и њено окружење имају највишу стопу криминала, са индексом 52,9 и у њој се десило само у првој половини ове године 62 одсто крађа и провала, и чак 25 процената убистава. Последњих месеци је забележено 30 убистава, практично једно на сваких пет дана. Велики је број убистава у породици, међу емотивним партнерима. У затвору је млада жена која је убила петоро деце, све чешће је разрачунавање криминалних организација првенствено због трговине наркотицима, али и преимућства у контроли бензинских пумпи. У Солуну је ситуација нешто боља, док је на острвима ниво криминала нижи.

Крађе и провале, највише аутомобила и упадање у куће, чак и док су власници у њима, чине највећи број деликата. Тако је од почетка године регистровано 20.000 крађа и провала. У Атини и њеном окружењу постоје општине где полиција чак избегава да залази, где се становници жичаном оградом, агресивним псима и оружјем покушавају да заштите од провала.

Оружане пљачке, просечно девет дневно и организовани криминал чине значајан део имовинског криминала при чему 66 посто крађа и провала долази од руку домаћих група, чак 81 одсто су то групе Рома док међу страним криминалцима предњаче албанске групе, чак са 70 одсто, 10 одсто су грузинске банде. Било их је и са наших простора о чему сведочи чињеница да су неки припадници криминалних кланова са међународних потерница били ликвидирани управо у Грчкој где су се крили.

Ипак, и поред свега, Грчка је и даље земља са умереним процентом укупног криминала. Једино је џепарење у туристичким зонама изнад европског просека.