Какао као кокаин

На северним границама Обале Слоноваче хеликоптери свакодневно патролирају из ваздуха, пратећи кретање возила, пловила и људи кроз шуме и дуж река. За разлику од прошлих година, више не трагају за дрогом или оружјем већ за нечим много слађим: какаом.

Од почетка 2024. године дошло је до драматичних промена на глобалном тржишту. Цена какаовца, тропског дрвета из којег се добија какао, на берзама је премашила историјских 10.000 долара по тони, што је чак три пута више него годину дана раније. Ипак, произвођачи у Африци од тог скока мало профитирају због државне контроле цена, мали фармери добијају тек делић вредности свог производа.

Како пише Financial Times, у тој неравноправности крије се разлог за нови талас кријумчарења. Уместо да свој какао продају по фиксним ценама у Гани или Обали Слоноваче, многи фармери га илегално нуде посредницима. Ови затим робу превозе у суседне земље попут Буркине Фасо, Гвинеје или Тога, где се „опере“ и прода као локални производ, по тржишним ценама.

Према проценама, у периоду 2023–2024. године из Гане је прокријумчарено око 150.000 тона какаовца, док је из Обале Слоноваче нестало чак 200.000 тона. Стварне бројке су, по свој прилици, и веће.

Корупција појела заплењени какао

Власти наведених афричких земаља покушавају да стану на пут шверцу, али корупција у самом систему представља велику слабост. Петорица полицајаца и један високи регионални званичник већ су суспендовани због сумње да су сарађивали са шверцерима.

Чак и када командоси заплене шлепере пуне илегалног какаовца, дешава се да део робе „мистериозно нестане“. До тренутка када заплена стигне у медије, од пријављених пет тона остану само три.

За Гану и Обалу Слоноваче, које заједно покривају више од 60 одсто светске производње какаа, кријумчарење постаје озбиљна претња фискалној стабилности. Више од 15–20 одсто БДП-а ових земаља долази из извоза какаа, а губици се мере у стотинама милиона евра.

Иако су власти покушале да реагују повећањем откупних цена, оне су и даље далеко испод онога што нуде шверцери. У Гани, на пример, тона какаа се откупљује за 4.800 евра, док на црном тржишту достиже и дупло више.

Може ли Европа да заведе ред

Наду за промену улива Европска унија која од децембра 2025. године планира да уведе строгу регулативу. Свака тона увезена у ЕУ мораће да има јасан траг порекла што би могло да сузбије шверц и уведе више транспарентности.

Ипак, велики индустријски играчи, попут компаније Mondelez, лобирају за одлагање ове уредбе.

„Времена за одлагање нема много“, поручују из Гане и Обале Слоноваче, где се надају да ће нова правила коначно омогућити да фармери добију поштено плаћање за свој производ, а државе заштите један од својих највреднијих ресурса.