Виртуелне дипломате 21. века

ИНТЕРВЈУ
Интернет, умрежени свет, електронско преговарање и експлозија информација унели су велике новине у занат и посао људи које нису престали да називају – „почасним шпијунима”. Иако су промене очигледне и далекосежне, и даље има раскошних балова, тајних сусрета, прљавих сплетки и узбудљивог живота. Да ли удаваче сада сањају другачије дипломате?

Ускоро би требало да се појави, прва у нас, књига„Дипломатија и преговарање у информационом друштву”, коју потписују др Војкан Васковић и Дарио Кршић. Првопотписани и наш саговорник држи предавања последипломцима на Факултету организационих наука.

Шта се подразумева под појмом виртуелна дипломатија? Када се он појавио?

– Термин виртуелна дипломатија појавио се пре десетак година. Тачније речено, Амерички институт за мир са седиштем у Вашингтону, покренуо је још 1997. подухват „виртуелна дипломатија” са задатком да проучи утицај информационо-комуникационих технологија на дипломатију, посебно на превладавање међународних сукоба. Према дефиницији, то је измењена дипломатија настала умрежавањем света.

Колико информационо-комуникационе технологије утичу на међународне односе?

– Интернет револуција донела је суштинске промене у комуникацији и пословању. Појавили су се нови појмови, као што су е-пословање, е-маркетинг, е-трговина е-дипломатија итд. Сви с префиксом електронски („е”) имају глобалну димензију. Из историје знамо да су тржишта повезана разменом производа, услуга и новца. Сада је додата нова димензија – информација. Глобално тржиште, међународна производња, информациона економија и планетарни маркетинг основне су одлике пословања данашњице.

С друге стране, Интернет је преобратио и информисање и дезинформисање. Може ли неко да шири лажи у условима када је сваки грађанин у прилици да чује другу страну? Монопол државе над информацијама је укинут, и то је можда највећи допринос поменутих технологија. Ваља имати у виду да човечанство постоји хиљадама година, а Интернет тек двадесетак-тридесетак.

Којим се пословима баве дипломате 21. века?

– Одувек је посао дипломате био: представљање, извештавање и преговарање. Ниједан није, међутим, у стању да представи своју земљу тако подробно као она сама себе на Интернету. Електронска гласила се надмећу у понуди информација, али недостају личне везе и поверење које из тога произлази. Дакле, пријеми и дружења остају за сва времена.

И у извештавању су се догодиле велике промене: некада је дипломата био уво и око које треба све да види и чује и да о томе извести. Зашто би данас губио време када на Интернету све пише, и то у обиму који превазилази разумне границе; за анализу ионако постоје службе у матичној земљи.

Дипломатско извештавање у вези с догађајима остаће битно, али подигнуто на ниво „дипломатије која вреднује”. Од дипломате се очекује да препозна и схвати суптилне показатеља који се могу уочити само присуством на одређеном месту, то ниједна технологија не може да приушти.

На крају је преговарање: некада је дипломата био препуштен себи и упутствима, за савет је морао да шаље курира и чека одговор. С данашњим комуникационим помагалима то се обавља једноставно, штавише постоје софтверски алати за електронско преговарање (е-неготиатион). Преговарају, у суштини, тимови стручњака. Будуће дипломате ће и даље учествовати у међународним преговорима, али ће – за разлику од претходника – поделити одговорност са осталим учесницима у електронском преговарању.

Какве новине доноси електронско преговарање? Постоји ли бојазан од злоупотребе, пошто се то обавља посредством Интернета?

– Бојазан постоји, ако знате да се заштитите ризици су мали. Данас информације застаревају толиком брзином да понекад није ни битно да ли су после извесног времена разоткривене или нису. Трајно поверљиво се посебно штити. Злоупотребе су честе на сајтовима: напади, измене страница итд. Уосталом, ти који су изазвали највеће невоље на Интернету у пословном преговарању под контролом су држава („Ешалон”).

Враћају ли се дипломате, с применом најсавременијих технологија, својем најизворнијем занимању – трговинском и економском посредовању?

– Интернет технологије су свет претвориле у глобално село. Размена порука је тренутна, с пословне тачке није важнода ли је саговорник у суседној згради или на другом континенту. С мултинационалном компанијом која послује по целом свету поставља се питање: Ко ће је заступати или, боље речено, кога ће она да заступа? С друге стране, електронско пословање практично не познаје границе: подигнете сајт ма где, робу достављате с различитих места, плаћање обављате картицама из сваког дела света, а новац усмеравате на егзотичне адресе с малим порезима. Ко и кога може да заступа у оваквим пословима?

Изискују ли нове технологије нову врсту знања и образовања?

– Свакако. Некада се од писменог човека очекивало да зна да чита и пише, данас да ради рачунару – основни програми и алати намењени Интернету. Ако је ово захтев за образованог грађанина, од се дипломате очекује знатно више.

Да ли употреба Интернета у дипломатији изједначава најбогатије и најсиромашније земље?

– Не, само даје прилику и право да се чује другачије мишљење, ма колико било слабашно. Развијене земље имају институције које се баве цyбер диверзијама и ратовањем, на то су потрошени милиони. Историја је показала, на сву срећу, да бриљантни умови успевају да надмаше кудикамо надмоћнијег противника.

Коме се царству приволети: моћи принуде(хард поwер) или моћи убеђивања (софт поwер)?

– Лепи називи за ружне ствари. Гола сила и убеђивање су одувек ишли једно с другим, без обзира на редослед. Интернет је ојачао значај тзв. „меке моћи” (софт поwер) која се описује као „настојање да се други наведу да желе оно што ви желите”. Од давнина је поизнато да правилно одабрана, усмерена и написана реч носи огромну моћ. Када читате „Умеће ратовања”, написано пре много векова, не можете а да не запазите да се једино технологија променила, све остало је исто. Сун Цуова мисао „Најбоље је победити без борбе” и данас вреди. У економији и политици маркетинг је поједнако важан, а електронски медији су главни преносиоци порука.

Можда ће глобално пословање мултинационалних компанија још више запетљати стање уводећи у игру снагу новца (монеy поwер). То ћемо знати тек када се ова криза разреши.