Трампов царински ултиматум Индији

Економија Индије је „мртва”, њене нетарифне баријере „одвратне су”: има да нас пусте на своје тржиште са „нула царина”. Али то неће бити довољно, јер ово што раде са нафтом, није добро. Тим речима, амерички председник Доналд Трамп обратио се Индији, четвртој глобалној економији, најмногољуднијој земљи света и оснивачкој чланици БРИКС-а.

Дан уочи ових изјава, шеф Беле куће упозорио је Индију да или престане са куповином нафте из Русије, скупом препродајом њених деривата по свету и масовном набавком оружја, или ће се у следећих 24 сата, односно врло брзо суочити са озбиљном казном Вашингтона.

Русија је иначе водећи снабдевач Индије нафтом, испред Ирака, Саудијске Арабије и САД. Колико у фискалној години до марта 2025, Индија, која 80 одсто неопходних енергената набавља из иностранства, увозила је 4,88 милиона барела нафте, то јест пет одсто више него у претходном периоду. Истовремено, Индија је повећала увоз нафте из Русије по прилично дисконтној цени, на око 1,76 милиона барела дневно (раст од 7,3 одсто), па је тако 36 одсто страних барела на тржишту које има 1,4 милијарде људи.

Иначе, након договора Трампа и индијског премијера Нарендре Модија у фебруару, извоз америчке нафте у Индију порастао је на око 225.000 барела дневно са „простором за још око 100.000 барела дневно”, наводе агенције. Нагло повећаном куповином руске нафте после избијања рата у Украјини (а након одлуке ЕУ да прекине снабдевање свог тржишта сибирским фосилним горивом), Индија је избила у врх светских извозника нафтних деривата (чији промет није стављен под санкције Запада). Значајан део тих деривата из Индије данас стиже на тржиште ЕУ, САД и Велике Британије.

На који начин би, чак и да жели да удовољи најновијој претњи Трампа, Индија могла одједном да негде изнађе неопходних 1,76 милиона барела дневно, прилично је неизвесно. Глобалне нафтне берзе, суочене са притиском под који је Вашингтон након објаве 1. августа да Индији следи тарифни разред од „плус 25 одсто”, уз још неспецификовану казну (због руске нафте), ставио Њу Делхи, наслућују могући нови раст цене барела. И то са садашњих око 67 долара по мерном бурету на скоро 80 долара. Све због нових дилема око снабдевања.

Доналд Трамп у случају „Индија” делује одлучно. Индија куповином сибирске нафте, потпомаже „мртву економију” Русије и њену ратну машинерију, и не мари што због тога гину милиони Украјинаца. Тако би се могао отприлике препричати Трампов аргумент. Посматрачи уочавају да најновије обрушавање шефа Беле куће на Индију, можда значи да Вашингтон можда није завршио са „царинским престројавањем” странаца.

Званични Њу Делхи, барем за сада, делује пркосно.

„САД је била та која је, након почетка рата у Украјини 2022. подстицала Индију да купује руску нафту како би помогла стабилизацији светског тржишта. Као и свака велика економија, Индија ће предузети све неопходне мере да заштити националне интересе и безбедност своје економије. Одлуке о куповини доносимо на основу цене нафте која је доступна на тржишту, и зависно од глобалне ситуације у одређеном тренутку” истакао је Рандхир Џаисвал, портпарол Министарства спољних послова Индије (МЕА). У потоњем саопштењу наводи се да САД и ЕУ и даље купују разне робе из Русије, док истовремено захтевају суспензију трговинских веза Њу Делхија и Москве. „Тамо где је од интереса за САД, они настављају да увозе из Русије уранијум-хексафлорид за своју нуклеарну индустрију, паладијум за производњу електричних возила, ђубрива, хемикалије... Европска трговина са Русијом не укључује само енергенте, већ такође и ђубрива, рудне производе, хемикалије, гвожђе и челик, машинерију и транспортну опрему”, подсећа се у саопштењу индијског Министарства спољних послова.

Њу Делхи такође не испушта из вида и чињеницу да је ЕУ од Русије лане купила робу за 78 милијарди долара, то јест више него Индија (69 милијарди долара).

Да ли ће и које „казнене мере” Вашингтон „врло брзо” спровести над Индијом, неизвесно је. Трамп је изгледа „изгубио стрпљење”, захтевајући од Модија „да коначно изабере страну”, оцењују берзе. Иначе, у редовима БРИКС-а, Кина и Русија оштро су осудиле најновије претње Вашингтона Њу Делхију као „нелегитимне и неоправдане”.