Историјски сусрет Трампа и Путина у петак на Аљасци

Дуго очекивани састанак између мене, као председника Сједињених Америчких Држава, и председника Русије Владимира Путина одржаће се следећег петка, 15. августа 2025. године, у великој држави Аљасци, објавио је амерички председник Доналд Трамп у петак вече на друштвеним мрежама, уз загонетну најаву „више детаља (следи) ускоро”, пренели су јуче светски медији. Уочи објаве историјског сусрета на Аљасци, истовремено и првог позива лидеру Русије на тло САД после скоро једне деценије, 47. председник САД истакао је да верује „да се веома приближавамо” мировном споразуму Русије и Украјине, који би, према Трамповим речима, подразумевао и „извесну размену територија на добробит обе стране”.

„Гледате територију за коју борбе трају већ три и по године, много Руса је погинуло. Много Украјинаца је погинуло”, рекао је Трамп у Белој кући у петак.

„Веома је компликовано. Нешто ћемо добити назад, нешто ћемо разменити. Биће размене територија на добробит обе стране”, истакао је амерички лидер.

Посматрачи истовремено уочавају да Трамп пред најаву „Аљаске” није открио додатне санкције Русији или тарифе за њене купце енергије, упркос томе што је прогласио петак роком да Кремљ пристане на прекид ватре.

Након објаве датума самита на Аљасци, Кремљ је позвао Трампа да посети Русију.

„Природно је циљати да се следећи састанак председника одржи на руској територији”, рекао је Путинов помоћник за спољну политику Јуриј Ушаков, према саопштењу које је Кремљ објавио на „Телеграму”. „Позив је већ упућен председнику Сједињених Држава.”

Иначе, замах ка састанку између Трампа и Путина изгледа да је нарочито убрзан након тросатног састанка који је руски председник одржао са специјалним изаслаником САД Стивом Виткофом у Кремљу раније ове недеље. Руски председник Владимир Путин је о току и исходу разговора са Виткофом обавестио лидере Индије, Кине, Белорусије, Јужноафричке Републике и низа других земаља, док је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров о истој теми разговарао са Хаканом Фиданом, министром иностраних послова Турске – иначе чланице НАТО-а, навео је „Волстрит џорнал”.

У међувремену, портпаролка Беле куће Каролина Левит рекла је да Трамп и његов тим за националну безбедност разговарају о „потенцијалним путевима ка миру” са својим украјинским и европским колегама након састанка Путина и Виткофа. „Из поштовања према нашим осетљивим дипломатским разговорима са Русијом, Украјином и нашим европским савезницима, Бела кућа неће коментарисати наводне детаље у медијима”, рекла је она.

Незванично, преговарачи који су учествовали у припреми најављеног сусрета Трампа и Путина истичу да се „интензивно кружило” око споразума којим би се осигурала руска контрола територија Украјине заузетих током „специјалне војне операције” Москве.

То наводно укључује Путинов захтев да Украјина уступи Русији целокупно подручје источног Донбаса, као и Крим, који су руске снаге анектирале 2014. године. Ако је то случај, онда би то захтевало од украјинског лидера Володимира Зеленског да нареди повлачење трупа из делова Луганске и Доњецке области које још увек држи Кијев, дајући Русији победу коју њена војска није могла војно да постигне од почетка инвазије великих размера у фебруару 2022. године.

Такав исход би представљао велику победу за Путина, који већ дуго тражи директне преговоре са САД о условима за окончање рата који је он започео, стављајући Украјину и њене европске савезнике на страну, наводи лондонски „ Фајненшел тајмс”.

Иначе, амерички председник Доналд Трамп такође је у петак оценио да је Зеленски спреман да ради на закључивању споразума. „Председник Зеленски мора да добије све што му је потребно, јер ће морати да се спреми да нешто потпише и мислим да вредно ради на томе”, рекао је Трамп.

Међу спекулацијама о чему су све Путин и Виткоф недавно разговарали је наводно и предлог Кремља да влада у Москви усвоји закон којим се обавезује да неће напасти Украјину или Европу, тврдња коју су европски званичници примили са дубоким скептицизмом. Руски лидер је наводно предложио и замрзавање линије фронта на југоистоку Украјине у замену за то да Кијев уступи своје источне Доњецке и Луганске области, укључујући територију коју тренутно не контролишу снаге Москве, рекли су званичници. Путин је, према европским посматрачима, наводно такође захтевао да се чланство Украјине у НАТО-у скине са дневног реда, иако би чланство у ЕУ и даље било дозвољено, рекли су званичници. Украјинска војска би била ограничене величине, а Русија би захтевала од западних савезника да не снабдевају Кијев оружјем дугог домета.

Колико јуче Володимир Зеленски је одбацио сугестију Доналда Трампа да би мировни споразум са Русијом могао да укључи „извесну размену територија”, инсистирајући да Украјинци „неће поклонити своју земљу окупатору”. „Одговор на украјинско територијално питање је већ у уставу Украјине. Нико неће одступити од овога – и нико неће моћи”, поручио је јуче Зеленски.

Зеленски је такође упозорио да сваки састанак између Трампа и Путина који би заобишао Кијев ризикује да поткопа дугогодишњи дипломатски принцип Кијева „ништа о Украјини без Украјине”.

„Било какве одлуке које су против нас, било које одлуке које су против Украјине, истовремено су и одлуке против мира. Оне неће ништа постићи”, рекао је Зеленски.

Све ово личи на „Минхен 1938, када велике силе одлучују о судбини жртве агресије”, рекао је Олександр Мережко, председник Одбора за спољне послове украјинског парламента и посланик у владајућој странци Зеленског. Он је оценио да оно што Путин нуди за окончање рата јесте „изузетно забрињавајуће” и да би пристајање Зеленског на такве предлоге „могло да изазове социјалну експлозију у Украјини”.

Недавна анкета агенције Gallup показала је да је подршка Украјинаца борби до победе достигла нови минимум, са 69 одсто, фаворизујући преговарачки крај рата што је пре могуће – готово потпуни преокрет у односу на јавно мњење из 2022. године. Анкете такође показују да већина Украјинаца није спремна да формално преда територију у замену за мир.

Било како било, припреме за сусрет Трампа и Путина на Аљасци улазе у интензивну фазу. Тако је Јуриј Ушаков већ најавио да ће се Москва и Вашингтон „у наредним данима, посветити интензивном развоју практичних и политичких параметара самита на Аљасци”. Ово ће бити „захтеван процес”, оценио је Ушаков.

Иначе, најава америчког председника Трампа да би могло доћи до „извесне размене територија” између Украјине и Русије, уследила је пре планираног састанка у Великој Британији на којем ће учествовати британски министар спољних послова Дејвид Лами и потпредседник САД Џеј-Ди Венс како би разговарали о Украјини. Према најавама, том састанку могли би присуствовати и амерички специјални изасланик Стив Виткоф као и Андриј Јермак, шеф кабинета Володимира Зеленског.

Путин први руски лидер који ће посетити Аљаску

Москва – Руски председник Владимир Путин биће први лидер Русије који ће посетити Аљаску, пише Спутњик, а преноси Танјуг.

У САД су током совјетске ере боравили Никита Хрушчов, Алексеј Косигин, Леонид Брежњев. Михаил Горбачов је у Америци био три пута, а Борис Јељцин пет. У САД су такође боравили бивши премијери Виктор Черномирдин, Сергеј Степашин и Михаил Касјанов. Дмитриј Медведев је као председник Русије посетио Хаваје, Њујорк и Питсбург, док је Путин посетио Њујорк, Тексас, Мериленд, Џорџију и Мејн.

Последња посета руског председника САД догодила се пре 10 година, у септембру 2015. године.

Аљаска је, иначе, најсевернија и највећа америчка држава. Открила ју је руска експедиција 1732. године, а руско царство ју је продало Сједињеним Државама 1867. године.

Гувернер Аљаске спреман је да буде домаћин састанка Трампа и Путина

Џуно – Гувернер Аљаске Мајк Данливи изјавио је јуче да је та држава спремна да буде домаћин састанка председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа и руског председника Владимира Путина, уз оцену да је логично да се разговори о питањима од глобалног значаја воде на тој, како је навео, најважнијој стратешкој локацији на свету.

„Само две миље деле Русију од Аљаске, тако да ниједно друго место не игра важнију улогу у нашој националној одбрани, енергетској безбедности и лидерству на Арктику”, написао је гувернер. „Вековима је Аљаска била мост између народа, а данас остајемо капија за дипломатију, трговину и безбедност у једном од најважнијих региона на свету. Свет ће посматрати, а Аљаска је спремна да буде домаћин овог историјског састанка”, додао је.