Само Србин Словенију спасава

Од нашег сталног дописника
Љубљана – Иако словеначки тур-оператори тврде да међудржавни спор између Словеније и Хрватске неће знатнije утицати на посету гостију из ове државе словеначким туристичким центрима, сазнајемо да је ситуација на терену све лошија, јер су учестала отказивања аранжмана, не само за новогодишњу ноћ, него и за зимски одмор, почетком јануара. Да подсетимо, односи између званичне Љубљане и Загреба погоршани су после 19. децембра када је влада премијера Борута Пахора упалила Хрватској „црвено светло” на семафору за брзо приближавање ЕУ, тиме што је Хрватској стопирала чак 11 преговарачких поглавља.

А онда су се у том „међупростору” Словенији, као спас нашли – туристи из Србије. Како сазнајемо, заинтересованост српских гостију за зимскe радости у Словенији дошла је у правом тренутку када је интересовање гостију из Хрватске ослабило. Стога се директорка ЛТО „Крањска Гора” Мирјам Жерјав, на пример, ватрено заузела за „поједностављен поступак за добијање словеначке визе за туристе из Србије”, и то неколико дана пре него што је у Крањској Гори, 21. децембра, званично отворена нова зимска, смучарска сезона.

Да се све може кад се хоће, доказали су агилни словеначки туристички посленици који се нису либили да „притисну” министра привреде Матеја Лаховника да помогне у „решавању проблема великог броја туриста из Србије” због „мањка термина за издавање словеначких виза за туристичку посету Словенији” у амбасади Словеније у Београду. Лаховник је убрзо обавестио словеначка туристичка предузећа о краткорочним решењима која су заиста отклонила проблем уочи новогодишњих празника. Тако је словеначка амбасада у Београду добила налог да одреди додатне термине и омогући два додатна телефонска броја преко којих је на основу „састављене листе гостију” било могуће експресно добити словеначки визу. Међутим, пошто је и ту постојало ограничење од 20 захтева за визу дневно, партнерима из Србије је предложено да организују путовања на групни пасош (на које је могуће да путује од пет до 50 лица), уместо појединачно.

У словеначким зимским бисерима попут Бледа, Бохиња (са припадајућим Вогелом), мариборском Похорју и другим потврђена је информација да је ове године (због „изостанка Хрвата”) било мање резервације него икада, али да је захваљујући повољнијој понуди него у сличним центрима у Аустрији и Италији, сада велико интересовање гостију из Србије, па су готово сви капацитети распродати до 10. јануара. Домаћини за Нову годину, поред Срба за које кажу да „буквално хрле у словеначке планине”, очекују и бројне Украјинце.

Српски туристи који долазе на одмор у Словенију, сазнајемо у љубљанским агенцијама, нису попут словеначке младежи која с џепарцем и ранцем на леђима одлази „за новака” у Београд, већ су то они „дубљег џепа, великодушни при давању напојница у хотелима и ресторанима”. Издашне напојнице иначе у Словенији нису обичај, па и по томе домаћини брзо препознају „дошљаке с југа”. Словенци Србе по манирима у потрошњи и опхођењу пореде са Русима, јер у кафанама често не питају за цену и не скривају да им је одмор у земљи ЕУ – „ствар престижа”.

-----------------------------------------------------------

Сетили се и краља

Словенија има шта да понуди сваком туристи, па и ономе из Србије, и да то добро пропагандно (и носталгично) упакује. Тако су се у проспектима за туристе у Србији нашле одреднице које нећете наћи у словеначком оригиналу који, на пример, не помиње да „доласком краља Александра Карађорђевића и подизањем чувене виле почиње туристички процват Бледа”.