Посланик не лаже, он само није информисан

Пиринач и пилетина летели су по тајванском парламенту пре неколико година за време жестоке свађе посланика који нису могли да се договоре око буџета, па су почели да се гађају ланч-пакетима. На истом месту било је и ситуација када су летеле ципеле или столице.

Дисциплинске мере против актера оваквих и сличних окршаја нису, међутим, толико честе. Суспензија посланика који је 2001. године песницом ударио колегиницу и почупао је за косу остала је забележено као прво кажњавање те врсте на отцепљеном кинеском острву.

Покајник се после извинио свим женама, али не и госпођици која га је наводно оптужила за везе са мафијом и полила га чашом воде пре него што се обрушио на њу.

Други посланик, који је пре три године рекао колегиници из ривалске партије да је „ружна чак и по најнижим стандардима”, а да „ружно лице одражава ружно срце”, проглашен је на суђењу ове године кривим за клевету и осуђен на 25 дана затвора и новчану казну.

Туче су последњих месеци забележене у украјинској Врховној ради (октобар) и у парламенту немачке покрајине Саксоније. Песничења међу посланицима било је и у Турској, Ирану, Боливији, Ираку...

Сицилијански сенатор који је почетком године супротно ставу своје партије рекао да ће подржати тадашњу владу Романа Продија доживео је да га страначке колеге јавно прозову као издајника и „хомића”, а један га је чак наводно пљунуо, после чега је овај изнет на носилима. Није, међутим, било вести о било каквим дисциплинским мерама и све је остало забележено као хаотичан дан у Сенату пред пад владе.

Овакви призори незамисливи су у земљама чији су системи засновани на британском парламентаризму. Ту су забрањене све речи које садрже чак и наговештавај непоштења и које као такве прете да угрозе достојанство Скупштине.

Иако посланици у овим земљама (Велика Британија, Канада, Аустралија, Нови Зеланд и друге) имају такозвану посланичку привилегију да говоре слободно у оба дома парламента без страха да ће бити тужени, од њих се очекује да не користе изразе који би се могли схватити као злоупотреба тог имунитета.

О томе које су речи прикладне за парламент коначну реч има председавајући.

Тако је, на пример, у овим земљама изричито забрањено рећи да други посланик лаже, док је дозвољено казати да је лоше информисан.

У канадском парламенту и покрајинским скупштинама председавајући су током година одбацивали као непарламентарне оцене да је неко особа с мањком интелигенције, канадски Мусолини, свиња, кретен, зли дух, расиста или покварен.

Ни у једном дому британског парламента нема места за изразе као што су пропалица, кукавица, хулиган, пацов, свиња, издајник, полицијски доушник и слично. Непримерено је рећи и да колега посланик користи забрањене супстанце.

Могуће дисциплинске мере су укор, избацивање или суспензија на одређено време.

Британски ратни премијер сер Винстон Черчил остао је упамћен као мајстор игре која се састоји у томе да противника увреди без употребе за парламент неприхватљивог језика. Уместо забрањеног „лагања” увео је израз „терминолошка нетачност”.

Лабуристкиња Клер Шорт оптужила је 1983. министра Алана Кларка да је „неспособан”, избегавајући да каже да је пијан. Ипак, конзервативци су је оптужили за непристојан језик, председавајући је тражио да повуче оптужбу, што она није учинила, а Кларк је касније у својим мемоарима написао да је колегиница ипак била у праву.

Лијен Вуд, посланица у Скупштини Велса, избачена је 2004. године са седнице зато што је краљицу Елизабету Другу поменула као „госпођу Виндзор” и није хтела да повуче изјаву, што је председавајући од ње захтевао.

И амерички парламентарни систем, иако није заснован на вестминстерском, заснован је на истим принципима. У првом члану Устава САД наводи се да представници у оба дома (Представнички и Сенат) не могу бити испитивани ни на једном другом месту у вези са било којим говором или расправом у било ком дому.