Српска спрема референдуме, Сарајево тражи радикалне мере

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Политички потрес изазван осуђујућом пресудом и одузимањем мандата председнику Републике Српске Милораду Додику продубљује кризу у Босни и Херцеговини. Док Сарајево тражи радикалније мере, у Српској се редови збијају, од институција до опозиције, у одбрани председника и одбацивању одлука Централне изборне комисије (ЦИК) и Суда БиХ.

„Наметањем своје воље Кристијан Шмит је довео БиХ у велику кризу, али ће Српска из овога сигурно изаћи још јача”, каже српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић.

Она истиче да је Шмит увукао БиХ у неизвесност и правну несигурност, додавши да је БиХ „живећи свој живот протектората дошла до преломне тачке”.

Додиков адвокат Горан Бубић рекао је да је јуче ујутру преузео одлуку ЦИК-а о одузимању мандата његовом клијенту и најавио да ће данас предати жалбу. ЦИК по пријему жалбе даје изјашњење и заједно са жалбом шаље предмет Апелационом одељењу Суда БиХ, које у року од три дана треба да одлучи да ли ће потврдити, преиначити или вратити одлуку ЦИК-у. Након правоснажности одлуке, ЦИК у року од 15 дана расписује превремене изборе.

Потпредседница Скупштине РС Ана Љубојевић каже да одржавање посебне седнице Народне скупштине РС о пресуди и одлуци ЦИК-а није упитно. „Наш став је јединствен, одбацујемо деловање ЦИК-а и поступак против председника. Бранећи институцију председника бранимо Српску и законодавни процес”, нагласила је она.

Док републички парламент спрема одговор, поставља се питање да ли ће ЦИК моћи да спроведе превремене изборе у РС. Против њих су, поред власти, и поједини опозициони лидери, попут председника ПДП-а Драшка Станивуковића, који оцењује да „ниједна политичка организација не треба да призна контаминиране изборе”. С тим у вези он предлаже јединствен фронт и, уколико избори буду неизбежни, кандидатуру „нестраначког, академског појединца” до наредних избора. „Потребан је јединствен одговор Српске на нападе политичког Сарајева које је против њеног постојања”, наводи Станивуковић. Опозциони СДС се још није конкретно одредио о учешћу на евентуално расписаним превременим изборима од стране ЦИК-а. Већина опозиционих партија одбацила је предлог Додиковог СНСД-а за формирање владе националног јединства.

Председник РС Милорад Додик је најавио серију референдума, почевши од питања на којем ће грађани рећи „не”, а затим, како каже, и оног на којем ће уследити „да”. На недавно одржаној седници Савета безбедности УН, коју је иницирала Русија, истакао је да је став САД био „коректан” и заснован на принципу немешања.

Новонастала ситуација у којој Република Српска има подршку Србије, Русије, Кине и Мађарске које су се успротивиле недемократским методама немачког намесника, повод је за најаву састанка председника Србије и Српске, Александра Вучића и Додика.

Подршка Додику стиже и са локалног нивоа. Скупштина града Градишка усвојила је Декларацију Савеза општина и градова РС којом се пресуда оцењује као политички мотивисана, а суверенитет приписује народу. Градоначелник Зоран Аџић подсећа да је председник осуђен „само зато што је вршио своје уставне надлежности” према изменама закона које је наметнуо нелегитимни Кристијан Шмит. Градишка би, наводе локални званичници, могла бити прва у низу општина које ће усвојити сличне документе. Но, у Сарајеву сматрају да је Додика требало потпуно избацити из политичког живота.

Између осталих, председник СДА Бакир Изетбеговић, рекао је да је Додик у протеклом периоду више пута прешао црвену линију те да је та „болест захтевала јаку терапију одмах на почетку”. „Свака болест се лакше лечи када се у старtу удари јака терапија. Педи Ешдаун их је сменио 59 у једном дану, али злоћудну болест одмах треба јако напасти. Ову су пустили да расте, да метастазира”, каже Изетбеговић.

Грчки европарламентарац писао Европској комисији због пресуде Додику

Грчки европарламентарац Емануил Фрагкос оценио је да је пресудом председнику Српске Милораду Додику због неспровођења одлука неизабраног странца Кристијана Шмита прекршен Анекс десет Дејтонског споразума и упитао Европску комисију да ли намерава да интервенише како би обезбедила поштовање међународног права и спречавање праксе која подрива стабилност у региону.

Фрагкос у писму подсећа да Шмит није потврђен у Савету безбедности УН као високи представник и пита Европску комисију какав је став овог тела у вези са законитошћу и легитимношћу пресуде изабраном председнику Републике Српске због одбијања извршавања налога нелегитимних функционера.

Он у писму наводи да је Апелационо одељење Суда БиХ потврдило казну затвора од једне године леигитмно изабраном председнику, као и шестогодишњу забрану политичког деловања, због његовог одбијања да спроведе одлуке Шмита, лица које није потврђено у Савету безбедности УН као високи представник, чиме је прекршен Анекс десет Дејтонског споразума.

М. К.