Srpska sprema referendume, Sarajevo traži radikalne mere

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Politički potres izazvan osuđujućom presudom i oduzimanjem mandata predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku produbljuje krizu u Bosni i Hercegovini. Dok Sarajevo traži radikalnije mere, u Srpskoj se redovi zbijaju, od institucija do opozicije, u odbrani predsednika i odbacivanju odluka Centralne izborne komisije (CIK) i Suda BiH.

„Nametanjem svoje volje Kristijan Šmit je doveo BiH u veliku krizu, ali će Srpska iz ovoga sigurno izaći još jača”, kaže srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović.

Ona ističe da je Šmit uvukao BiH u neizvesnost i pravnu nesigurnost, dodavši da je BiH „živeći svoj život protektorata došla do prelomne tačke”.

Dodikov advokat Goran Bubić rekao je da je juče ujutru preuzeo odluku CIK-a o oduzimanju mandata njegovom klijentu i najavio da će danas predati žalbu. CIK po prijemu žalbe daje izjašnjenje i zajedno sa žalbom šalje predmet Apelacionom odeljenju Suda BiH, koje u roku od tri dana treba da odluči da li će potvrditi, preinačiti ili vratiti odluku CIK-u. Nakon pravosnažnosti odluke, CIK u roku od 15 dana raspisuje prevremene izbore.

Potpredsednica Skupštine RS Ana Ljubojević kaže da održavanje posebne sednice Narodne skupštine RS o presudi i odluci CIK-a nije upitno. „Naš stav je jedinstven, odbacujemo delovanje CIK-a i postupak protiv predsednika. Braneći instituciju predsednika branimo Srpsku i zakonodavni proces”, naglasila je ona.

Dok republički parlament sprema odgovor, postavlja se pitanje da li će CIK moći da sprovede prevremene izbore u RS. Protiv njih su, pored vlasti, i pojedini opozicioni lideri, poput predsednika PDP-a Draška Stanivukovića, koji ocenjuje da „nijedna politička organizacija ne treba da prizna kontaminirane izbore”. S tim u vezi on predlaže jedinstven front i, ukoliko izbori budu neizbežni, kandidaturu „nestranačkog, akademskog pojedinca” do narednih izbora. „Potreban je jedinstven odgovor Srpske na napade političkog Sarajeva koje je protiv njenog postojanja”, navodi Stanivuković. Opozcioni SDS se još nije konkretno odredio o učešću na eventualno raspisanim prevremenim izborima od strane CIK-a. Većina opozicionih partija odbacila je predlog Dodikovog SNSD-a za formiranje vlade nacionalnog jedinstva.

Predsednik RS Milorad Dodik je najavio seriju referenduma, počevši od pitanja na kojem će građani reći „ne”, a zatim, kako kaže, i onog na kojem će uslediti „da”. Na nedavno održanoj sednici Saveta bezbednosti UN, koju je inicirala Rusija, istakao je da je stav SAD bio „korektan” i zasnovan na principu nemešanja.

Novonastala situacija u kojoj Republika Srpska ima podršku Srbije, Rusije, Kine i Mađarske koje su se usprotivile nedemokratskim metodama nemačkog namesnika, povod je za najavu sastanka predsednika Srbije i Srpske, Aleksandra Vučića i Dodika.

Podrška Dodiku stiže i sa lokalnog nivoa. Skupština grada Gradiška usvojila je Deklaraciju Saveza opština i gradova RS kojom se presuda ocenjuje kao politički motivisana, a suverenitet pripisuje narodu. Gradonačelnik Zoran Adžić podseća da je predsednik osuđen „samo zato što je vršio svoje ustavne nadležnosti” prema izmenama zakona koje je nametnuo nelegitimni Kristijan Šmit. Gradiška bi, navode lokalni zvaničnici, mogla biti prva u nizu opština koje će usvojiti slične dokumente. No, u Sarajevu smatraju da je Dodika trebalo potpuno izbaciti iz političkog života.

Između ostalih, predsednik SDA Bakir Izetbegović, rekao je da je Dodik u proteklom periodu više puta prešao crvenu liniju te da je ta „bolest zahtevala jaku terapiju odmah na početku”. „Svaka bolest se lakše leči kada se u startu udari jaka terapija. Pedi Ešdaun ih je smenio 59 u jednom danu, ali zloćudnu bolest odmah treba jako napasti. Ovu su pustili da raste, da metastazira”, kaže Izetbegović.

Grčki evroparlamentarac pisao Evropskoj komisiji zbog presude Dodiku

Grčki evroparlamentarac Emanuil Fragkos ocenio je da je presudom predsedniku Srpske Miloradu Dodiku zbog nesprovođenja odluka neizabranog stranca Kristijana Šmita prekršen Aneks deset Dejtonskog sporazuma i upitao Evropsku komisiju da li namerava da interveniše kako bi obezbedila poštovanje međunarodnog prava i sprečavanje prakse koja podriva stabilnost u regionu.

Fragkos u pismu podseća da Šmit nije potvrđen u Savetu bezbednosti UN kao visoki predstavnik i pita Evropsku komisiju kakav je stav ovog tela u vezi sa zakonitošću i legitimnošću presude izabranom predsedniku Republike Srpske zbog odbijanja izvršavanja naloga nelegitimnih funkcionera.

On u pismu navodi da je Apelaciono odeljenje Suda BiH potvrdilo kaznu zatvora od jedne godine leigitmno izabranom predsedniku, kao i šestogodišnju zabranu političkog delovanja, zbog njegovog odbijanja da sprovede odluke Šmita, lica koje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti UN kao visoki predstavnik, čime je prekršen Aneks deset Dejtonskog sporazuma.

M. K.