Тадић разрешио Поноша функције начелника Генералштаба

Председник Србије Борис Тадић разрешио је данас генерал потпуковника Здравка Поноша са места начелника Генералштаба Војске Србије, саопштила је прес служба председника. Са даном разрешења командни ланац функционише нормално и до постављења новог начелника Генералштаба команду над Војском преузима заменик начелника генерал потпуковник Милоје Милетић, наводи се у саопштењу.

Тадић је разрешењем Поноша, како се наводи, искористио своје уставно овлашћење (члан 112 став 2 Устава) по ком председник Србије, у складу са законом, командује Војском и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије.

Смењени начелник Генералштаба и министар одбране Драган Шутановац разменили су низ оптужби кроз медије. Сукоб је изашао у јавност након што се Понош није појавио на новогодишњем пријему Министарства одбране.

Он је потом потврдио да је у сукобу са министром и оптужио га за непостојање политике одбране и за лош рад на професионализацији и модернизацији. Оптужио га је и да се више бави политиком у странци него пословима у надлежности министарства. 

Министар је одговорио оптужбом да се начелник Генералштаба бави политиком, а не војском. 
-----------------------------------------------------------

Тадић подржао министра

Исход сукоба између министра одбране Драгана Шутановца и начелника Генералштаба је јасан – председник Србије Борис Тадић, у чијој је надлежности одлучивање о кључним функцијама у Војсци Србије, сменио је Здравка Поноша и тако дао за право Шутановцу. То, свакако, није била лака одлука будући да до пре неколико недеља у јавности није било примедаба на рад генерала Поноша.

Тадић је, пре него што је донео одлуку, саслушао мишљења чланова Савета за националну безбедност, у коме су и Понош и Шутановац. Обавештени извори кажу да се пре почетка седнице осећала извесна напетост. Није примећено да су се Шутановац и Понош руковали. Стекао се утисак да су избегавали да се гледају.

Наступ председника Тадића је био озбиљан, чак је у неким тренуцима показивао благу љутњу. Независно од тога, трудио се да скупу да неформални карактер, тражећи да се о свему говори слободно и отворено.Уводно излагање председника имало је у себи доста елемената каснијег наступа на државној телевизији, око 21 час. То је био говор „дидактичког садржаја”, у коме је шеф државе политичко-безбедносном врху изнео основне идеје, захтеве, али и прекоре који су на моменте били врло оштри.

Сукоб Поноша и Шутановца није био једина тема састанка, али је одузео највише времена. И један и други су се припремали за састанак. Обојица су били концентрисани, и нису показивали посебно узбуђење. У Поношевом тону било је нешто више жестине.Поновио је замерке на рачун Министарства одбране, које су прекидане повременим упадицама министра Шутановца. У тај ниво драматизације председник се није мешао.

Генерал је инсистирао да оптужбе на његов рачун долазе због форме обраћања, а не због суштине проблема, и да је његов мотив садржан само у покушају да се проблеми „струке” решавају, а не да се изазивају сукоби. Напоменуо је да понекад сукоби мишљења могу да доведу до решења, и да је много опасније и погубније њихово заташкавање и „гурање под тепих”. Изразио је и спремност да оде са положаја, јер му мотив није био чување позиције него нечега што је много важније.

Шутановац је негирао све примедбе и оптужбе генерала. На тврдњу да у Министарству ради 10.000 људи одговорио је да их је укупно 712, а да остатак чине запослени на ВМА и другим војним здравственим установама, у војним обавештајним службама, инспекторатима у другим институцијама. На тврдњу да у Министарству има осам пуковника, одговорио је да је само један. Министар је, такође, рекао да политика одбране и те како постоји, и да ресорно министарство успешно ради. Рекао је да проблем треба да реши шеф државе „у складу са својим овлашћењима и интересима система одбране”.

Министар је подсетио да концепција која је успостављена још 2003. године предвиђа да је Генералштаб уклопљен у Министарство одбране, да Закон о војсци, у члану 18, каже да министар одбране руководи војском и то је та успостављена и демократска контрола војске. Концепција која је прихваћена 2003. године предвиђа да Министарство одбране врши функције финансирања, школовања, политику одбране, опремања, инспекцијске послове, мобилизацију и припреме за одбрану, као и обавештајно-безбедносне и контраобавештајне послове.

У Министарству кажу да је Генералштаб у последње време покушавао да преузме послове обавештајног и безбедносног система (иако за тако нешто нема законски основ), послове људских ресурса, међународне сарадње, војног школства, опремања и набавки, планирања за цео систем одбране, односа са јавношћу.

Без изузетка, сви учесници у расправи уверени су да систем одбране функционише нормално, и да грађани немају разлога за бригу. Током састанка више се расправљало о могућој штети коју су систему одбране могли да нанесу јавни иступи начелника Генералштаба.

Наш извор тврди да је и генерал Понош, одмах по завршетку петочасовног рада, рекао да очекује да ће бити разрешен дужности, или да ће бити донета нека друга одлука која неће бити у складу са његовим уверењем да је изнео ваљане аргументе и да није имао друге мотиве осим интереса одбране Србије.

Екипа „Политике”

-----------------------------------------------------------

Понош: Извршићу сва наређења која добијем

Генерал-потпуковник Здравко Понош, који је јуче разрешен дужности начелника Генералштаба Војске Србије, није желео да коментарише одлуку председника Србије о свом разрешењу. „Од своје 14. године сам војник и понашаћу се војнички. Извршићу сва наређења која добијем”, рекао је Понош за радио Слободна Европа.

Понош је навео да је све што је имао да каже већ рекао. „Ја данас ништа нисам урадио и немам коментар. Док носим униформу ја сам војник”, рекао је Понош.

Бета

-----------------------------------------------------------

Милоје Милетић начелник Генералштабадо постављења новог

(/slika2)Генерал-потпуковник Милоје Милетић (55), који преузима функцију начелника Генералштаба Војске Србије до постављења новог, у стручним круговима важи за искусног и стручног војника, са завршеним највишим војним школама, али и искуством са терена.

Милетић је рођен у Блацу. После гимназије завршио је 1976. године Војну академију – смер артиљерија, на одсеку за Копнену војску.

Највиши облик војног усавршавања, Командноштабну школу, завршио је 1995, а пет година касније и Генералштабну школу.

Од командира вода, преко функција команданта моторизоване и артиљеријске бригаде, стигао је до дужности заменика начелника Управе артиљерије у Сектору за Копнену војску Генералштаба Војске Србије и Црне Горе

Обављао је и дужности начелника Управе артиљерије, начелника Управе за обуку, начелника Управе за развој, а напредовање у служби започео је добијањем чина потпоручника 1976. до чина генерал-потпуковника 2006, када је и именован за заменика начелника Генералштаба Војске Србије.

До сада је био заменик начелника Генералштаба.

Ожењен је и има двоје деце.

Танјуг