Повратак у срце своје

„Овде птице нису певале, отишле су са људима”, каже викарни епископ новобрдски Иларион Лупуловић, изасланик патријарха српског Порфирија. Он је један од сведока првог повратка Срба у Осојане код Истока у Метохији и зна како је било под шаторима, зна ко је преломио да се, упркос свему, људи задрже и остану. До данас је то најуспешнији повратак прогнаних, а људи који су затекли своје уништене куће, посечене воћњаке, затрпане бунаре, данас дочекују госте са свих страна.

„Људи се враћају у срце своје”, говори епископ Иларион док пролази и грли се с десетинама људи који га воле и познају. Тако у сусретима протиче манифестација „Ђедов сабор”, посвећена повратку Срба и митрополиту Амфилохију Радовићу. Повратак и митрополит Амфилохије су уско повезани, јер се он – као и много пута у свом животу – затекао на месту где се одлучује о важним стварима и људским судбинама. Те 2001. године нашао се пред очајним људима који су одлучили да живота нема и да заувек оду из свог места. Служио је литургију на степеништу уништене школе, у шуту и здробљеном стаклу, резао славски колач и одржао један од најдраматичнијих говора свог живота.

„Враћаћемо се док год буде Сунца и Месеца. Нема силе на свету, ни небеске ни земаљске, која нас може одвојити од наше Пећке патријаршије, Високих Дечана и Грачанице”, рекао је тада и преломио судбине генерација ових људи који су од тада до данас обновили куће, школу, цркву и идеју да је могуће преживети. Од тада до данас повратак и Амфилохије живе заједно у свести повратника.

„Иако земни остаци митрополита Амфилохија или, како га зовемо, Ђеда – по коме носи име овај сабор – почивају у храму Христовог Васкрсења у Подгорици... не бих желео да будем личан, верујем да то осећање сви делимо: када га се зажелим, када желим да га загрлим и да се охрабримо и да нам подари снаге и његове љубави – иако тамо често идем – не одем на његов гроб, него одем на Косово и Метохију”, рекао је током програма отац Никола Радовић, братанац митрополита Амфилохија.

Страдање, повратак и живот овде су уско повезани и мештани су, уз Цркву Светог архангела Гаврила, која је била минирана, успели да подигну и споменик убијенима и несталима са именима 64 мештанина, од којих многи још нису пронађени. Удружење „Косметски страдалници”, које представља Наташа Шћепановић, негује сећање на њих и подстиче све да помогну у тражењу несталих: „Ми као породице жртава не смемо да их заборавимо, сваке године долазимо да подржимо Ђедов сабор и да будемо на парастосу нашим прецима.”

Многи од гостију су први пут на Косову и Метохији, некима на мајицама пише једноставно „Враћам се”, док други носе мајице на којима пише „Фап машина”. Одлична ученица овдашње Основне школе „Радош Тошић” рецитује песму „Отаџбина” Алексе Шантића, Душица Филиповић говори одломак из свог романа „Метохијски сфумато”, наступа песник Јовица Мишковић, Културно-уметничко друштво „Копаоник” из Лепосавића, Етно-група „Кос” из Шилова...

„Нас двоје смо се баш мазили”, каже професорка Митра Рељић док прилази велики црно-бели мачак и тражи да му гости посвете пажњу. Ожиљци ових људи видљиви су на сваком кораку, једнако као и њихова чврстина, а ови дани им говоре да могу да буду јаки и да су преживели.

Митрополит рашко-призренски Теодосије закључио је да „обнова не бива без силе божије. Господ нам даје снагу којом побеђујемо овај свет. Повратак прогнаних у Осојане, после рушевина, био је чин вере и благодарења Богу”.

Обележавање повратка никада није престало, а под именом „Ђедов сабор” одржава се пети пут и траје два дана. У оквиру програма приказан је и филм „Доброчинитељ” о великом добротвору Сими Андрејевићу Игуманову, аутора Бошка Милосављевића и сценаристе Милана Кићевца.

Сабор организују Епархија рашко-призренска, парохија осојанска, Дом културе „Грачаница”, Привремени орган Општине Исток, Савез аматера Косова и Метохије, Дом културе „Свети Сава” Исток. Манифестацију су подржали Канцеларија за Косово и Метохију, Министарство културе и Општина Исток.