„Зелени” маркетинг се све више злоупотребљава

Недавна истраживања стручњака из европског удружења за заштиту потрошача BEUC и чланица из 13 земаља показала су да велике компаније које тргују флашицама за воду тврде да су оне рециклабилне, а то није тачно. Уследила је пријава властима ЕУ због обмањујуће комерцијалне тврдње која није у складу са правилима ЕУ о непоштеној пословној пракси. Идентификоване су три кључне тврдње које изазивају забринутост. Прва од њих је да су флаше 100 одсто рециклабилне.

– Овај двосмислен термин зависи од многих фактора, као што су расположива инфраструктура за сакупљање материјала, ефикасност процеса сортирања или одговарајући процеси рециклаже. Стопа рециклаже за кућишта ПЕТ флаша за пиће процењује се на само 55 одсто у ЕУ, а шанса да поново постану флаша је око 30 процената – објашњава Зоран Николић из Регионалног саветовалишта за потрошаче Крагујевац. Друга тврдња која се нашла је да су оне „100 одсто рециклиране”, што погрешно имплицира да је цела флаша у потпуности направљена од рециклираних материјала. Николић објашњава да поклопци флаша не могу бити направљени од рециклираних материјала према закону ЕУ, а етикете се ретко праве од рециклираног материјала. Поред тога, додавање необрађене пластике (тј. нерециклиране пластике) на тело боце је такође уобичајена пракса.

– Следећа тврдња је да су употребљене зелене слике. Затворене петље, зелени логотипи или слике природе користе се за брендирање многих боца за воду широм Европе. Оне подстичу лажну идеју о еколошкој неутралности, бескрајној пластичној циркуларности и чак могу створити утисак да би боце имале позитиван утицај на животну средину, што такође није у складу са прописима. Статистика показује да просечан европски потрошач попије око 118 литара флаширане воде годишње, а 97 одсто ове воде је упаковано у пластичне посуде. Флаше за пиће су један од главних извора загађења пластиком на европским плажама. Организације потрошача у Европи све више делују против овог системског проблема који се показује као главна препрека у преласку на одрживу потрошњу. Обмањујуће тврдње о заштити животне средине отежавају потрошачима сналажење на тржишту и избор најодрживијег производа.

– Пластичне флаше које се рекламирају као „100 одсто рециклиране” или „100 одсто рециклабилне” могу се сматрати „одрживим”, што је далеко од тога да је случај. Сва амбалажа за једнократну употребу је озбиљно штетна по животну средину. Ове тврдње дају обмањујући утисак о томе како рециклажа пластике функционише – каже Николић. У заједничком закључку истраживања које су спровели BEUC, Client Earth и ECOS наводи се да би и трговци требало да престану да користе двосмислен језик у вези са рециклажом, укључујући „рециклабилно” или „100 одсто рециклабилно”. Уместо тога, трговци би требало да пруже јасне информације о томе како потрошачи треба правилно да одлажу амбалажу на тржишту где се производ продаје. На пример, ако тржиште на којем се производ продаје користи шему одвојеног сакупљања, довољна су једноставна упутства о томе како одложити артикал путем шеме у складу са локалном инфраструктуром, а такође су и јаснија и кориснија за потрошача него тврдња „рециклабилно” или „100 одсто рециклабилно”. Наш саговорник објашњава да би трговци, када производ садржи рециклирану пластику и одлуче да укључе ове информације на етикете производа, требало да буду јасни у вези са количином рециклираног материјала у производу као целини, уз помињање свих компоненти. Ове количине треба да одражавају само количине рециклираног материјала након потрошње, ослањајући се на робустан модел ланца чувања (тј. не на непропорционалне приступе масеног биланса). Када тврде да су боце направљене од 100 одсто рециклиране пластике, трговци би требало да буду у могућности да то поткрепе путем угледне и транспарентне шеме сертификације треће стране.

– Информације о рециклажи које се пружају не би требало да имплицирају да пластичне боце за пиће немају никакав утицај на животну средину или да су на други начин одрживе. Кружне слике и генеричке тврдње, изјаве и слике о заштити животне средине на етикетама и у пратећем оглашавању не би требало да буду дозвољене – каже Зоран Николић.