Амстердам и Београд су моја места за стварање

Стални боравак студената и младих уметника, како из Холандије, тако и из разних других земаља који у „Зид театар” долазе на праксу и постављају питања: „Како бисте описали свој специфични начин рада, метод?”, „Како то постижете?”, „Како приступате раду?”, додатно нас је подстакао на размишљање.

Рођена Београђанка Каролина Спаић, оснивач „Зид театра” у Амстердаму, и овога лета се дружила са својом породицом, пријатељима, колегама у нашој престоници, а овако је за „Политику” говорила о новим подухватима које је недавно реализовала, уз коментар:

– Зато смо Себо Бакер, мој партнер кроз све ове године, како у животу, тако и у позоришту, и ја одлучили да напишемо књигу „Моћ садашњег тренутка – Зид позориште у причи и слици”, која неће само описивати наш рад, већ ће на практичан начин служити као инспирација и подршка свима који се баве ангажованим театром. Онима за које је почетна тачка стварања представе управо актуелни тренутак, оно што се дешава овде и сада.

Марљива Каролина Спаић осврнула се на још једно свеже издање из своје личне позоришне библиотеке: „Позориште за овде и сада – приступ и метод ЗИД позоришта”. Какво је њено размишљање о моћи позоришта и града Амстердама открива:

– „Зид театар” има своју специфичну причу, а наша повезаност са градом Амстердамом је вишеслојна.

Пре свега, међународна и интеркултурална атмосфера у којој живимо и радимо одувек је имала велики значај за наш рад. Наши сарадници и уметници долазе из разних делова света и са собом доносе богатство различитих култура и приступа позоришној уметности и уметности уопште. Иако делујемо у изразито западном друштву, наше представе су интеркултуралне и не припадају западној естетској традицији, већ више универзалном позоришном језику који комуницира са људима из различитих култура и земаља.

Лично волим, наводи наша саговорница, када гостујемо по другим крајевима земље, јер и тамо живе људи из различитих средина, а и Холанђанима је веома интересантно, па чак и поучно, да виде нешто ново. Тренутно се у Холандији мало више ради на томе да позориште пружи реалну слику друштва, али то, нажалост, врло често остаје на нивоу клишеа.

У биографији Каролине Спаић пише да је: стваралац, стратег и градитељ мостова. Изучавала је класични балет и књижевност и стекла богато искуство у омладинском театру у родном Београду. У Холандију је пристигла да студира и ту и остала, а 1991. године основала је у Амстердаму свој „Зид театар”. Колико је деликатно српском уметнику да се пронађе у холандској позоришној уметности, прича:

– Ово питање у потпуности је повезано са тим какав вам је рад. Ако радите на конвенционалан начин, то није тешко јер се уклапате у оно што се сматра, да тако кажем, „нормалним”. Будући да наше представе настају у корелацији целог ансамбла, то је сасвим другачија естетика у којој се преплићу различити ставови, мишљења и искуства. Ми немамо доминантну причу око које се сви слажу, јер то би било неприродно. Ако се осам људи са четири континента бави једном темом као, на пример, у представи „Вода”, која је недавно гостовала у Београду на фестивалу „Дах театра”, тада се износе различите животне приче, искуства и погледи на свет. То је непроцењиво богатство у уметности: успети да се избегне једноумље, да све не иде у истом правцу.

Највећи изазов у ових 30 и више година вођења сопствене компаније, односно „Зид театра” за Каролину Спаић био је: како опстати.

– Ми нисмо државно позориште, иако добијамо одређене дотације од државе. То у суштини значи да власт нема контролу над нама, што је, наравно, мач са две оштрице. Имамо већу слободу, али сваки пут морамо поново да је заслужимо и оправдамо. Без обзира на бројна признања, као што је награда Краљевске фондације за наш рад, али и многе друге, борба се наставља ‒ каже Каролина Спаић и додаје:

– Ипак, моја дубока мотивација јесте да стварамо оно чега још нема или није довољно заступљено у савременом позоришту. Да се бавимо наративима који се тичу људи данас и да својим радом постављамо питања која се односе на све нас.

Поводом прославе 750. годишњице Амстердама, позориште „Зид” објавило је књигу, испуњену причама, идејама и фотографијама становника западног Амстердама. Каролина Спаић овако је приближила овај град који је изабрала за професионално и животно средиште:

– Та књига је управо пример како наши уметници и припадници различитих заједница, и млади и стари, могу да доживе град на свој начин. Циљ је да се људима мало отворе очи, да схвате да је ово и њихов град, и да он може да понуди много више него што то свакодневно примећујемо. Рецимо, деца су предлагала да се свуда плеше, црта и слика, док су одрасли попут Бранка, хармоникаша из Србије, предлагали да се у парковима више свира. То су све предлози који показују како град може да добије ону „људску димензију” коју сви осећамо, а не само туристи. Мој предлог је да се на још више зидова: установа, школа... дозволи цртање и осликавање графита, и да то буду слободне зоне за уметнике, где једни преко других могу да стварају нова дела ‒ прича наша саговорница.

Такав је, како каже, и наш зид код „Зид театра”. Увек је занимљиво видети шта ће следеће осванути. Истовремено, то је прилика да уметници буду присутни на јавним местима, да буду „изложени” у правом смислу те речи.

– У Амстердаму се поносе тиме што у њиховом граду живи више од 180 нација, а ми у „Зид театру” се поносимо тиме што ћете многе од њих видети само код нас на позорници. За нас, то богатство различитости није статистика, то је свакодневна пракса, сусрет стваралаца, прича и култура које заједно стварају уметност која говори свима ‒ констатује уметница.

Што се тиче књиге о „Зид театру” и његовом начину рада, план је, сазнајемо, да ово дело буде објављенo и на српском језику.

– Мислим да би било веома интересантно понудити нашу методологију као инспирацију младим уметницима овде. Све ове године редовно гостујемо у Србији и увек смо пријатно изненађени жељом за учењем коју овде видимо код младих, што нажалост није случај свуда.

За следећу годину припремам завршетак трилогије која се бави темом природе и човека, односно тиме колико су ове две силе повезане и међузависне. После представа „Вода” и „Кисеоник”, трећи део трилогије носи радни наслов „У ватри”, и повезује све природне елементе с људским бићем, унутар савременог тренутка који је изузетно сложен. Код мене је све повезано, а Амстердам и Београд остају моја два најважнија места за стварање ‒ потцртава Каролина Спаић.